Pre 10 godina Libija je u ekstazi slavila smaknuće Muamara el-Gadafija, diktatora koji je Libijom vladao četrdeset i dve godine. Ubijen je 20. oktobra 2011. A kako je došlo do toga, čitajte u tekstu koji sledi:
Nacionalizacija banaka i naftnih kompanija
Gadafi je nacionalizovao naftne kompanije i banke te je na taj način razvijenim zemljama uskratio znatan deo prihoda jer se bogatstvo tzv. Zapadnog sveta još uvek temelji na iskorišćavanju nerazvijenih zemalja. Libija je u njegovo vreme postala zemlja s visokim standardom života za afričke prilike. Kao razlog problema sa Zapadom navodi se njegova saradnja s terorističkim organizacijama i težnja za stvaranjem oružja masovnog uništenja.
Početkom 21. veka ti zategnuti odnosi su ponovno normalizovani barem prividno. Zapravo Gadafi je svrgnut s vlasti zbog istorijsko uslovljenog suparništava između klana vezanog uz Kirenajku i klana Tripolitanije. Do Gadafijeva preuzimanja vlasti dominirao je klan Kirenajka, ali s Gadafijem je primat dobio suprotan klan. Središte otpora Gadafiju, vezuje se uz istok zemlje i spomenuto središte Kirenajku.
Opozicija je, naravno, imala podršku stranih zemalja u njegovom svrgavanju. Demostracije koje su počele još u februaru 2011. godine, započeli su na istoku zemlje. Uskoro su snage opozicije počele preuzimati jedan po jedan grad, a Gadafija su napustili bliski saradnici.
NE PROPUSTITE
Beg iz Tripolija
Nakon što je Tripoli pao u ruke opozicije tzv. Nacionalnog prelaznog veća, Gadafi je pobegao s porodicom iz grada u avgustu 2011. Zapravo je pobegao s malim konvojem u rodnu Sirtu, koja je udaljena oko 450 km istočno od Tripolija. Njegov je sin Mutasim koji je bio nacionalni savetnik za sigurnost krenuo za njim s drugim konvojem. U Sirti su bili smešteni na ivici grada, ali kada je probijena zadnja crta obrane Gadafi je zajedno sa sinom Mutasimom i bivišim ministrom obrane Abu-Bakrom Junisom Jabrom napustio grad u konvoju od 75 vozila.
U ranim jutarnjim satima 20. oktobra 2011. konvoj su presreli NATO-vi helikopteri. Odmah nakon prvog udara konvoj se podelio u nekoliko grupa. Pobunjeničke jedinice na terenu su, također, udarile potom na konvoj, kao i francusko ratno vazduhoplovstvo. Nakon napada i uništavanja velikog dela konvoja Gadafi i sin Mutasim su se s bivšim ministrom obrane Abu-Bakrom sklonili u obližnju kuću, koju su potom granatirale snage opozicije. Mutasim je uzeo nekoliko desetaka ljudi i krenuo u potragu za automobilom za beg jer je shvatio da su izgledi za beg minimalni i da im je to jedini mogući izlaz.
Likvidacija nakon zarobljavanja
Gadafi i njegova pratnja provukla se kroz kanalizaciju i zauzela novi položaj. Ovde je jedan od njegovih telohranitelja bacio granatu na pobunjenike, ali je granata pogodila betonski zid i pala ispred Gadafija, kao u stripu, ali s drugačijim posledicama. U toj je eksploziji stradao telohranitelj, kao i ministar obrane. Gadafi je bio ranjen i dok je sedeo ošamućen i krvav došlo je do predaje opozicije. Prema pristranoj doktorskoj obdukciji umro je od rana zadobijenih u glavu i stomaku. Nakon njegove smrti organizacije Human Rights Watch i Amnesty International tražile su nezavisnu obdukciju koja bi utvrdila kako je zaista umro.
Kada te dograbi svetina
Gadafijev sin je također, u međuvremenu, likvidiran nakon zarobljavanja. Obojica su kasnije, zajedno s ministrom obrane, sahranjena na neobeleženom mestu u pustinji, kako im se ne bi znao grob; ne bi li bila prečena hodočašća na mesto njihova poslednjeg počivališta. Video snimke prikazuju Gadafijeve zadnje trenutke. Iako nejasne, ukazuju na užasno nasilje kojem je bio izložen. Pre smrti je pretučen, više puta je pucano u njega, između ostalog, sodomiziran bajonetom, što je najverovatnije i dovelo do smrti jer je pri tome moralo doći do masovnog krvarenja. Scene nasilja su takve da izazivaju pravu fizičku mučninu i može se steći utisak, što znači ona izreka "kada te svetina dohvati."
Završit ćemo s izjavom njegovog sina Sadi Gadafija koji je jedini preživeli od sve Gadafijeve dece, a koji je nedavno pušten iz zatvora u Tripoliju, i koji je izjavio da je ubistvo njegovog oca i braće pokazalo da se u novo libijsko vodstvo ne može imati poverenja. Njegova izjava ima temelja i otvara pitanja o kakvoj demokratiji tu može biti govora, a koju su, uz put budi rečeno, priznale strane zemlje. Reč je o grupacijama bez jasno definisanog cilja, a koje se i danas sukobljavaju i vode Libiju u propast...
