Neverovatno

ZAŠTO SE U ŠVEDSKOJ SLATKIŠI JEDU SAMO SUBOTOM UVEČE I NIJEDNIM DRUGIM DANOM: Jezivi eksperiment sve pokrenuo!

Istorija pamti stravične eksperimente rađene na ljudima koji nisu imali nikakva prava

Lifestyle
Autor:
ZAŠTO SE U ŠVEDSKOJ SLATKIŠI JEDU SAMO SUBOTOM UVEČE I NIJEDNIM DRUGIM DANOM: Jezivi eksperiment sve pokrenuo!
Foto: Profimedia

Horor priča koju danas prenosimo ima važnu poruku za sve, a ta je da slatkiši kvare zube. U eksperimentu nisu učestvovala “nestašna deca” već dobrim delom jedna ranjiva grupa koja se mogla, u skladu s tadašnjim stajalištima, zgodno iskoristiti.

Naime, oko 99,99 posto švedskog stanovništva je imalo karijes.

U drugoj polovini četrdesetih godina 20. veka, švedskom Lundu je provedeno brutalno ispitivanje koje je bilo pokrenuto poražavajućom činjenicom da je čak 99,99 posto švedskog stanovništva u tom trenutku imalo karijes. To zapravo i nije čudno jer je stomatološka služba u to vreme bila na niskim granama, a lečenje i nije postojalo te bi se pokvareni zubi najčešće vadili. O raširenosti bezubosti svedoči podatak prema kojem je, tokom popisa za učestvovanje u Prvom i Drugom svetskom ratu, bilo uvedeno pravilo da se angažuju samo oni koji su imali netaknutih šest zuba.

Naznake da slatkiši uzrokuju karijes

Stomatolozi u Švedskoj su bili bukvalno "zatrpani" pacijentima koji su hteli da im se zubi srede. Vlada je odlučila pokrenuti istraživanje delovanja slatkiša na zube, s ciljem prevencije takvog stanja. Bilo je naznaka da su slatkiši povezani s karijesom, jer je bilo vidljivo da deca u dečjim domovima, odnosno deca koja jedu manje slatkiša, imaju manje karijesa od ostalih. Uz to bilo je očigledno da se nivo karijesa smanjuje u vreme racionalizacije potrošnje šećera tokom Prvog svetskog rata. Kada je vlada dala zeleno svetlo eksperimentisanje je započelo.

“Idioti” u eksperimentu

Lekarski odbor je pokrenuo eksperimente koje je finansirala industrija slatkiša. Ono što je sporno u celoj priči je to što su istraživanja sprovedena na jednoj od najugroženijih kategorija stanovništva, a to su bili pacijenti s posebnim potrebama različite dobi, stacionirani u bolnici Vipeholm u Lundu. Tada su ih nazivali jednostavno "idiotima". Termin idiot se koristio ovde u proširenom medicinskom smislu i obuhvatao je različite kategorije intelektualne podkapacitiranosti.

Uslov za učestvovanje u eksperimentu je bio da se pacijent može samostalno hraniti i žvakati. Pacijenti koji su bili na nivou gutanja nisu mogli biti uključeni u eksperiment. Eksperiment je obuhvatio između 660 i 1000 ispitanika i 160 lekara. Istraživanje je započelo 1947. i trajalo je pune četiri godine do 1951. U tom su razdoblju pacijente namerno hranili slatkišima zbog čega su njihov zubi nepovratno propali.

Švedski novinar Thomas Knagger koji je pisao o ovom eksperimentu, kaže da je video dokumentaciju o sprovedenim eksperimentima, a koja je pokazala da su sudionicima eksperimenta, nakon nekoliko godina sprovođenja eksperimenta, svi zubi bili u potpunosti oštećeni.

U prve dve godine pacijenti su dobijali prosečnu količinu šećera sadržanu u tipičnoj švedskoj prehrani. Na kraju tog perioda 78 posto ispitanika nije imalo novi karijes. Iduće dve godine pacijenti su dobijali dvostruko veću dozu šećera od one uobičajene na području Švedske. Rezultati su bili poražavajući za industriju slatkša. Ono o čemu se obično ne govori da zubi nagriženi karijesom strahovito bole. Istraživači su odlučili nepopravljati zube onima koji ne mogu podneti zbarski alat, kao i pacijentima svrstanim u najniže kategorije inteligencije. Iako se u višim kategorijama kvocijenta inteligencije pribegavalo popravljanju zuba, oni su znatno češće vađeni nego popravljani.

Sukob nakon objavljenih rezultata

Kada se pokazalo da slatkiši uništavaju zube, naročito karamele koje se žvaću, industrija koja je financirala istraživanje nije bila zadovoljna rezultatima. Za njih nije bilo zgodno u javnost pustiti podatak o štetnosti slatkiša za dentalnu higijenu pa su nastojali tu informaciju što duže držati podalje od javnosti. Uprkos tome što su naučnici prihvatili finansiranje od strane industrije slatkiša, svoja su istraživanja sproveli u kontrolisanim uslovima.

Kada se informacije više nisu mogle kriti, i kada su puštene u javnost došlo je do čitave lavine sukoba. Industrijski lobi optužio je istraživače tvrdeći da su lažirali rezultate, političari su napali pak istraživače da su se prodali industriji i stavili pod upitnik svoju objektivnost, dok je javnost kasnije osudila sve tri komponente u istraživanju.

Sprovođenje eksperimenta kojima se ugrožava nečije zdravlje, u konkretnom slučaju nad onima koji se ne mogu izjasniti za i protiv svog učešća u eksperimentu, glavni je argument za etiketiranje ovog istraživanja neetičnim. No, sa stajališta ondašnjeg sveta ljudi koji su imali hendikep tretirani su kao osobe sa smanjenim pravima, a uz to oni koji su među njima živeli na račun države trebali su taj svoj dug istoj vratiti. Ono što je nedvosmisleno je da su lekari odradili svoj posao poštujući postulate izvođenja nekog eksperiment te su pružili čvrste dokaze da karamele izazivaju karijes.

Nauka kontinuirano napreduje i spašava milione života, ali taj napredak ima svoju cenu, a ovde su je platili pacijenti bolnice Vipeholm. Nakon ovog u Švedskoj je uvedena nova tradicija jedenja slatkiša samo subotom navečer.

Nedavno sprovedeno istraživanje za potrebe doktorske disertacije Elin Bommenel pokazalo je da su lekari uključeni u eksperiment bili uhvaćeni u “škripac” između naučne radoznalosti i snažnih političko-ekonomskih pritisaka.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs