Kopile, kopilan, raspuštenica, usedelica, babadevojka... - čini se da ne postoji stanovnik, čak ni najzabačenijeg sela u Srbiji, kojem čaršija nije prilepila neku od ovih ili sličnih etiketa. Lepe, u prolazu, na čelo, skoro i u ličnu kartu, a ne pitaju da li boli, da li ostavlja traga i kakve posledice sa sobom nosi.
Književnica Lela Milosavljević odlučila je da pre nekog vremena na društvenim mrežama podeli emotivnu priču o krivici, o ljubavi i životnim izazovima, ali pre svega - divnom Iliji.
Mi vam njen tekst prenosimo u celosti.
"Juče je ovaj svet napustio moj očuh Ilija Petrović. E, o njemu bih htela da vam pričam. Da umem, naslikala bih to lice svojim rukama, onako kako sam ga samo ja poznavala. Kad već ne znam, onda ću probati rečima da ga uramim.
Ne znam ko mi je otac. Ono što sam iz priča saznala jeste da je bio terenac iz okoline Pljevalja koji je moju majku prevario, pa nestao. Obećavo joj da će je povesti sa sobom kad krene, da će da žive na moru i imaju mnogo dece. Pričao joj kako nikad nije video lepšu devojku. Ubeđivao ju je kako mora da je dodiruje da bi ljubav bila sve veća. Ona mlada i naivna verovala u njegove bajke.
Povukle je njegove slatke reči, zažarili joj se obrazi od iskusnih dodira, pa mu se predala. Sastajala se celo leto s njim krišom se izvlačeći iz kuće i smišljajući razne poslove. I tako sve dok jednog dana radovi koje je izvodila njegova firma nisu okončani, a on nestao bez pozdrava", piše književnica.
Majčini strogi roditelji, kako kaže, nisu znali da se s njim viđala i da joj je on ukaljao poštenje.
"Kad joj je počeo rasti stomak, morala je sve priznati. Onda njena dva rođaka krenu da ga traže, spremni da se s njim pobiju, i da ga na silu nateraju da oženi osramoćenu devojku. U selu za koje je pričao da je njegovo, niko za njega nije čuo. Pokušavali su i preko firme da ga nađu, ali ništa. Propalica je, izgleda, devojci lagao i svoje ime pa tako zametnuo svaki trag. Osramoćena i osuđena od porodice i okoline, moja majka Olga razmišljala je da sebi oduzme život.
O njenoj sramoti su svi pričali. Ubijali dokolicu. Neki je kao žalili, neki svoju decu njome korili. Podsmevali se, mudrovali kako se to njima ne bi moglo desiti.
Ilija, neženja blizu četrdesete, uzeo je moju osramoćenu mamu za ženu...
(Stil.kurir.rs)
Život ume okrutno da se poigra sa nama, ali uvek je teško čuti kada se podjednako okrutno poigra sa nevinom decom i njihovim nežnim emocijama...
