Nema lepšeg mirisa od mirisa malog deteta. Kažu da miris koji se širi sa dečije glave toliko smiruje majku da ona momentalno oseća sreću i spokoj. Zbog toga valjda većina majki ima naviku da često, grleći svoje dete, duboko udahnu miris svog čeda.
Moja asocijacija na mamu je upravo taj momenat kada me jako zagrli, duboko udahne i kao da upavo tada izdahne čistu sreću.
Sada na taj način ona grli i moju decu. Nežno ih stegne, duboko udahne njihov miris i sa nekom setom me pogleda pa mi kaže: „Još uvek mirišu na bebe, na čisto, na Bekutan...“
Tada shvatam da je za nju taj miris uteha i to na više nivoa: kao prvo, oni su tu – kraj nje, a kao drugo uvek mirišu isto – što znači da se bar to nije promenilo i nikad neće promeniti.
Istina je da svoju decu negujem Bekutan proizvodima od momenta od kad sam ih rodila. Prirodno, kao i svaka majka, za decu želim najbolje. Stoga nisam htela da eksperimentišem i okrenula sam se tradiciji: mene je moja majka kupala Bekutan šamponom, mazala Bekutan kremom. Poučena dugogodišnjim iskustvom i ja sam svoju decu negovala istim proizvodima.
Bilo mi je prirodno da njihovu osetljivo kožu kupam uljanom Bekutan kupkom, da ih brišem Bekutan vlažnim maramicama, da na njihovu nežnu kožu mažem Bekutan kremicu– istu onu koju koristim za svakodnevnu negu kože lica. I nisam se pokajala, njihova koža ali i kosa je mekana, svilena i duboko hidrirana.
Ali nije uvek bilo tako. Kada sam odrastala, želela sam da probam neke nove proizvode, pa sam se jedno vreme „udaljila“ od Bekutana. Kao tinejdžerka, otišla sam na more sa drugaricma. Pred kraj letovanja nestalo mi je šampona. Dan pred polazak, uzela sam šampon od drugarice da operem kosu. Naravno, reč je bila o Bekutan šamponu za kosu. Kupajući se osetila sam takvu nostalgiju za kućom, da sam tada i tu povezala da je još jedna asocijacija na dom – miris Bekutan proizvoda, jer u mojoj kući drugi proizvod za negu kože i kose se ne kupuje i tako punih 40 godina.
Jer Bekutan miriše na nežnost, na čistoću, na dom.
