Video je iz daljine Gospoda Isusa, vođena na zaklanje kao što se jagnje vodi.
A jagnje se da voditi na zaklanje isto kao i na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe.
Tako je i Gospod Isus išao na zaklanje: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Niti reče: ne činite to, ljudi! Niti upita: zašto to činite sa Mnom? Niti osudi koga. Niti protestvova. Niti se naljuti. Niti pomisli zla sudijama Svojim. Kad Ga krv obli od trnovog venca, On ćutaše. Kad Mu lice bi uprljano od pljuvanja, On ćutaše. Kad Mu krst bi težak uz put, On trpljaše. Kad Mu bolovi dosadiše na krstu, On se ne požali ljudima nego Ocu. Kad izdisaše, On upravi Svoj pogled i uzdah k nebu a ne k zemlji. Jer izvor Njegove snage jeste Nebo a ne zemlja. Izvor Njegove utehe u Bogu a ne u ljudima.
Prava domovina Njegova, Carstvo Nebesko a ne zemaljsko. Gle, jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta! To beše prvi uzvik Jovana Krstitelja, kad opazi Gospoda. I evo sad na Golgoti toga proročanstva ispunjena: evo, pod teretom grehova celoga sveta leži Jagnje Božije zaklano i mrtvo!
O braćo, to je skupa žrtva i za naše grehe. Krv toga nezlobnog i krotkog Jagnjeta namenjena je svima vekovima i svima pokolenjima od prvog do poslednjeg čoveka na zemlji. Hristos je osetio bolove na krstu i zbog naših grehova u sadašnjem vremenu. On je oplakao u vrtu Getsimanskom i našu zlobu, i nemoć i poročnost. Krv svoju On je namenio i nama. Ne prezrimo, braćo, tu neiskazano skupu cenu kojom smo plaćeni. Zbog te žrtve Hristove mi upravo i imamo neku cenu kao ljudi. Bez te žrtve – ili ako odbacimo tu žrtvu – vrednost nas samih po sebi ravna se nuli, ravna se dimu bez ognja, i oblaku bez svetlosti.
O Gospode nesravnjivi u milosti, pomiluj i nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin.”
Sveti Vladika Nikolaj
