iskreno se pokajte

Ovaj pakleni greh činite stalno: Ali jednim lekom izlečićete i sebe i bližnjega!

Jedan od najkraćih puteva da se dobije oproštaj grehova jeste ne osuđivati

Zanimljivosti 05.02.2020. - 21:04h Autor: Stil/Opanak
Foto: Shutterstock

Niko pametan, mislim, neće da ospori kako mržnja i zlopamtilo rađaju ogovaranje. Zato ga u svome izlaganju i stavljam na ovo mesto, odmah iz njegovih roditelja.

 

Ogovaranje je porod mržnje. To je tanana, a krupna bolest, skrivena i podmukla pijavica, koja sisa i slabi krv ljubavi. Ogovaranje je licemerstvo ljubavi, uzročnik oskvrnjenja i opterećenja savesti, te uništenje čistote.


Neke devojke greše javno i bez srama, dok druge potajno i sa više stida čine još gore stvari. Tako se nešto može videti i kod sramnih strasti. Mnogo je tajno, iznutra pokvarenih devojaka, tj strasti: licemerstvo, lukavstvo, grešna tuga, zlopamtilo, ogovaranje u srcu. Vidljivo, one predstavljaju jedno, ali unutra gledaju na drugo.


Kada sam jednom prilikom čuo neke ljude kako ogovaraju, ja im zapretih. Delatelji ovoga zla su u svoju odbranu navodili da to čine iz ljubavi i brige za onoga koji je bio predmet ogovaranja.

 

Ovo pitanje garantovano sprečava ogovaranje: Da li ste hrabri da ga postavite?

foto: Shutterstock

A ja njima rekoh:

 

" Onoga koji tajno okleveta bližnjega svoga, toga oterah. Ako zaista voliš bližnjega kako kažeš, pomoli se tajno, a ne da ismevaš čoveka. To je način koji je ugodan Gospodu. A i ovo neka ti ne ostane nepoznato, pa ćeš se čuvati da ne osudiš ljude koji se spotaknu: dok je Juda bio učenik Hristov, razbojnik je pripadao ubicama; i čudo, kako da se u jednom magnovenju zbi sa njima takva promena.


Ko hoće da pobedi duha ogovaranja, neka krivicu ne pripisuje onome koji je pao, već demonu koji ga je oborio. Jer, niko baš naročito ne želi da greši protiv Boga, mada niko od nas ne greši prinudno.


Znao sam čoveka koji je javno zgrešio, a tajno se pokajao. I onaj koga sam osudio kao bludnika, beše već pred Bogom nevin, umilostivivši ga iskrenim obraćenjem.

 

Nikada se nemoj ustručavati pred onim koji u tvome prisustvu ogovara bližnjega, nego reci:

 

Stani, brate! Ja svaki dan padam i u teže grehe. Pa, kako mogu da ga osuđujem?“ Tako ćeš jednim zamahom načiniti dva dobra: jednim lekom izlečićeš i sebe i bližnjega.

 

Ne sudite, i neće vam se suditi. Kao što se vatra protivi vodi, tako je i osuđivanje strano onome koji hoće da se pokaje.


Ništa tako Bog ne mrzi kao zlopamćenje: Greh teži od bilo kog drugog sagrešenja

foto: Shutterstock

Nemojte da osuđujete druge čak ni kada biste videli nekoga da greši i na samoj samrti: Sud Božiji ljudima nije poznat. Neki su javno činili velike grehove, ali su još i veće vrline činili tajno. I oni koji su im se tako rado rugali, prevariše se, jer od dima nisu videli sunce.


Čujte me, čujte, svi vi koji strogo sudite tuđim delima: ako je tačno (a tačno je) da će nam se suditi sudom kakvim sudimo, onda ćemo svakako pasti upravo u one telesne ili duševne grehe za koje okrivljavamo bližnjega.


Stroge i brižljive sudije grehova svog bližnjeg boluju od navedene strasti zato što nemaju savršenoga i trajnog sećanja i brige o svojim sopstvenim gresima.

Jer, onaj koji tačno, bez plašta samoljublja, vidi svoja zla dela, ni o čemu se drugom od ovozemaljkih stvari više ne brine, misleći na to da ni za sopstveni plač neće imati dovoljno vremena, makar i sto godina živeo, i makar video kako iz očiju njegovih ističe i čitava reka suza, velika kao Jordan.


Ispitivao sam plač, i ne nađoh u njemu ni traga od ogovaranja i osuđivanja.
Demoni nas nagovaraju ili da grešimo, ili, ako ne grešimo, da osuđujemo one koji greše, kako bi, ubice, pomoću drugog isprljali prvo.


Znaj da se zlopamtljivi i zlobni ljudi prepoznaju i po tome što, obuzeti duhom mržnje, lako i sa uživanjem umanjuju vrednost učenja, delatnosti i vrline svog bližnjeg. Znao sam neke ljude koji su tajno i skriveno od sveta činili najteže grehe. Međutim, smatrajući se čistim, oni su teško napadali one koji javno padaju u lake grehe.


Suditi, znači bestidno svojatati Božije pravo, a osuđivati, znači upropašćivati svoju dušu. Kao što nadmenost može i bez druge strasti da upropasti čoveka, tako nas i osuda samo po sebi može savršeno pogubiti. Onaj farisej je bio osuđen upravo zbog toga.


Dobar baštovan bere samo zrele jagode, a nezrele ne. Pametan i razborit um, isto tako, primećuje samo vrline i samo o njima govori. A bezumni čovek pronalazi samo krivice i nedostatke. O njemu je i rečeno: Istražiše bezakonje, iščezoše oni koji su istražili istragu.


Nemojte osuđivati ni onda kada svojim očima vidite da neko greši: često se i oči varaju.

 

Neka ne zna leva ruka, šta je desna dala: 100 dobrih dela ne vrede ništa ako učiniš ovaj greh!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...