obratite pažnju

U zamku KUKANJA svi upadamo: Evo kako NEGATIVNO RAZMIŠLJANJE utiče na MOZAK i kako sebi pomoći!

Ljudski mozak ima sklonost ka negativnoj pristrasnosti, objašnjava psiholog

Lifestyle 15.02.2021. - 09:44h Autor: Stil
Foto: Shutterstock

Kukanje je negativno ponašanje koje utiče na strukturu našeg mozga, a mnogi ljudi imaju naviku da se konstantno žale kada naiđu na probleme.

 

Osobe koje su negativne i sklone kukanju ne zadržavaju svoje misli i osećanja za sebe već ih prenose na druge, odnosno traže nekog da ih sasluša. Njih ne treba izbegavati niti kriviti,  već ih razumeti i pomoći im.

 

Postoje razni uzroci kuknjave – potrebna pažnja, nezadovoljstvo i drugi problemi.

 

Psiholog skot Bea iz Klinike Klivlend kaže kako u većini razgovora koje Amerikanci vode prevladava kuknjava i žaljenje. Međutim, dodaje da je to donekle prirodno.

 

Obično primećujemo stvari koje nam pogoršavaju stanje i kako kaže,  to je verovatno povezano s našim davnim precima koji su stalno morali biti na oprezu, kako bi izbegli različite opasnosti.


I pre nego što kažete da se nećete žaliti , pa meditirate, mislite pozitivno i uvek pokušavate da pronađete nešto što je dobro za vas u datoj situaciji , verovatno se žalite i češće nego što mislite.

 

To je zamka u koju svi povremeno upadamo, ali osim što može pogoršati vašu sliku o situaciji u kojoj se nalazite, negativno razmišljanje verovatno može negativno uticati i na hemiju mozga, upozorava dr. Bea.


PSIHOLOG MILENA CRNATOVIĆ: Evo kako RAZLIKOVATI DEČJU DEPRESIJU od tuge, ne potcenjujte skriveni VAPAJ!

Portret, Devojka, Žena, Lice, Pege, Depresija, Razmišljanje, Tuga
foto: Shutterstock

Stoga, menjajte perspektivu i način na sagledavate stvari. Mi vam donosimo neke trikove koji će vam u tome pomoći.


Ponekad može pomoći malo prilagođavanje načina na koji izgovarate reči.

 

Umesto da kažete: 'Moram oprati sudove ili baciti smeće i otići u radnju, vi recite: 'Trebalo bi da odem u radnju.

 

Jednostavno, ako kažete 'moram' to će izgledati kao teret koji je pred vama, a ako kažete 'trebalo bi - to je prilika koja je pred vama.

 

Naš mozak veoma snažno reaguje na način na koji koristimo jezik kad razgovaramo i način na koji koristimo jezik u svojim mislima, pa će njegova reakcija na ove dve rečenice biti različita.


Kad vam kažu da nešto morate da uradite, verovatno ćete to učiniti teškom mukom. A ako vam neko kaže: 'Treba mi pomoć oko...' odgovarate s više entuzijazma.

razgovor, tužna
foto: Shutterstock

"To nosi osećaj da je to dobra prilika za nas, da je reč o iskustvu od kog možemo imati koristi. Radi se o razlici između obaveze i izazova", kaže dr. Bea i dodaje:


"Čak i novi pravci u psihoterapiji bazirani u na male prilagođavanje jezika poput ove, kako bi ljudima pomogle da pobede teška vremena.

 

Osim toga, pomaže i pozitivno razmišljanje, kao što je negovanje zahvalnosti, čime se potiče još više pozitivnog razmišljanja i misli.

 

Sa druge strane, stalno kukanje i žaljenje čini nas osetljivijim i ugroženijim, pa samo pojačava osećaj negativnosti i straha.

 

Zato 'moram' nije jedina reč koju treba da izbacite iz upotrebe.

 

Bea kaže da smo često skloni da izgovorimo kategorične tvrdnje koje su preterivanje.

 

Na primer, kad kažemo 'Usamljen sam' ili 'Nesrećan sam',. umesto da kažemo kako imamo 'usamljenih trenutaka, ili da smo nedavno 'imali nekoliko tužnih dana', ta izjava ima puno drugačiju boju i težinu.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...