Svaka čast

Odlučila sam da uzmem stvari u svoje ruke: Ja sam se OSVETILA ČOVEKU KOJI ME JE SILOVAO!

Nadamo se da će ova iskrena priča podstaći mnoge žene, žrtve silovanja, da nađu svoju snagu i ponovo budu ono što su bile pre tog zla koje ih je snašlo

Lifestyle 11.02.2021. - 19:39h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

"Podeliću sa vama moju priču o osveti. Možda mislite da je osveta silovatelju centralni deo mog života, ali ne na način na koji mislite.

 

Moja priča o silovanju je slična milionima priča žrtava silovanja, koje ste do sada čuli. Tu ima svega: gubitak ličnosti, želja za osvetom, gubitak poštovanja, sumnja, ponovna želja za životom, oslanjanje na prijatelje...

 

 

Bila sam jedna od 26,4% studentkinja koje godišnje dožive silovanje na kampusu ili barem seksualno zlostavljanje. Deklan je bio poznanik. Bio je prava sportska zvezda, elita na koledžu, plejboj, tatin dečko i zavodnik u polo majici. Nismo se dobro poznavali, ali smo zajedno slušali ispite.

 

Imala sam 21 godinu i bila sam nevina kada me je Deklan silovao. Te noći kada sam izašla iz njegove kuće, osećala sam se slomljeno. U mom slučaju, silovanjem mi je oduzeta nevinost.

 

Mnogi Deklanovi prijatelji, a i moji, stali su na njegovu stranu. Čak sam se i ja u jednom čudnom momentu osećala posramljeno što "tako dobrog dečka" stavljam na stub srama.

 

U neposrednim danima i nedeljama nakon silovanja, bila sam odlučna da ne dozvolim da to iskustvo "uništi" moju poslednju godinu na fakultetu. To što sam pokušavala da budem "normalna" dovelo je do opasnog stanja: prekomernog opijanja i samoubilačkih misli.  Napustila sam školu, ali nakon nekog kratkog perioda kod kuće, vratila sam se na fakultet. Uskoro sam diplomirala.

 

Međutim, diplomiranje mi nije pomoglo da se oporavim. Odbila sam veoma dobru ponudu za posao, jer se nalazila blizu Deklanovog rodnog grada. Upisala sam medicinsku školu, ali sam je brzo napustila. Zaposlila sam se u marketingu, preselila u novi grad, ali od samoubilačkih namera nisam pobegla.

 

Jednom sam uhvatila sebe kako sedim na mostu u želji da prekinem tu bol. Osećala sam da više nisam ona devojka, nevina devojka iz malog grada.

 

Napokon sam se vratila na univerzitet i podnela krivičnu prijavu zajedno sa medicinskom evidencijom. Sastala sam se sa tužiteljkom koja mi je rekla da su mi šanse protiv Deklana veoma male, jer je njegova porodica bogata. Savetovala mi je da prekinem proces.

 

Nakon nekoliko meseci odlučila sam da uzmem stvari u svoje ruke. Deklan je morao da shvati šta mi je učinio i morao je da plati.

 

Poslala sam mu poruku na LinkedIn-u. Nisam očekivala da mi se javi, ali dobila sam odgovor. Poslao mi je svoj broj telefona i rekao mi da mu se javim kad god mogu. Okrenula sam njegov broj pre nego što sam sebi dala šansu da se predomislim.

 

Kada se javio, glas mi je bio miran, ruke mi se nisu tresle, nisam plakala, a reči su bile iskrene.

 

Rekla sam mu da me silovao. Rekla sam mu kroz šta sam sve prošla zbog njega. Kako je on narušio moje dostojanstvo. Rekla sam mu kako sam htela da se ubijem zbog toga što mi je uradio. Rekla sam mu da sam sada pobedila strah. Nisam plakala, ali Deklan jeste.

 

Kada smo se kasnije sreli na sudu, molio me za oproštaj i ja sam mu ga dala. I samo zato da bih stavila tačku na tu priču. Od tog dana, retko mislim na čoveka koji me je silovao pre 14 godina.

 

Više se ne budim vrišteći nakon što ga vidim u svojim noćnim morama.

 

Međutim, ja nisma zdrava mlada žena. Ja sam žena kojoj je s vremena na vreme potrebna psihička pomoć i velika podrška. Moja porodica je poljuljana. Moji roditelji su strašno pogođeni time što mi se dogodilo.

 

Svako jutro se budim srećna što je ispred mene još jedan dan. Godinama posle silovanja, upoznala sam muškarca za kojeg sam se udala, sa njim sam dobila dva sina. Obećala sam sebi da će njih dvojica biti moji mali ratnici osvete, ratnici za zdrav život. Nikad neću dozvoliti da budu nasilni, ili da neko prema njima bude nasilan.

 

Moja priča je drugačija jer ja nisam samo preživela (mada je to i više nego dovoljo) silovanje: ja sam se suočila sa mojim silovateljem i već 10 godina pomažem ženama žrtvama seksualnog zlostavljanja.

 

Svaka osoba koja je preživela seksualno nasilje ima svoju priču. Svaka priča je durgačija. Neće svi krenuti putem kojim sam ja krenula. Neke žene nikad neće ispričati to što im se dogodilo. I to je sasvim uredu.

 

Ja sam htela da se osvetim. Htela sam da vratim ono što mi je oduzeto i provela sam 14 godina tražeći delove sebe koji su mi to veče oduzeti. Osveta ne mora biti kazna. Osveta ne mora biti brutalna, nasilna ili ružna.

 

Osveta može biti način da se svaki dan budiš mirna sama sa sobom."

 

*Ovo je priča Karen Lujis, advokata za žrtve seksualnog nasilja. Karen je preživela silovanje. Priču objavio Huffington post, prevod Stil.kurir.rs

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...