Sveti Ignjatije Brjančaninov bio je ruski pravoslavni svetitelj i pisac. Rođen je 5. februara 1807. u selu Pokrovsko, a kršteno ime mu je bilo Dimitrije.
Nakon teške bolesti 1837. se zamonašio u Aleksandro- Svirskom manastiru i tada uzmima ime Ignjatije. Ubrzo postaje iguman manastira Trojice- Sergejeve pustinje blizu Petrograda.
1857. je izabran za episkopa Kavkaskog i Crnomorskog, ali nije dugo upravljao eparhijom. Nakon ponovne bolesti odlazi u Nikolo- Babajevski manastir gde umire 30. aprila 1867.
Za sobom je ostavio značajna književna dela, a mi vam donosimo njegove reči koje se pamte.
"Živite svakog dana kao da ćete tog dana umreti. Ako možemo umreti bilo kada, moramo biti spremni umreti bilo kada. Uvek budite ono što želite da budete u trenutku smrti.“
Ovo su ključne reči za hrišćane. Jer hrišćani veruju i znaju da ljudski život ne prestaje nakon smrti – on se nastavlja u drugom, duhovnom svetu, ulazeći u svoju glavnu i večnu fazu. I taj „veliki prelazak“ može se dogoditi u bilo kom trenutku našeg života na zemlji. Zato mnogi vernici pokušavaju živeti svakog dana kao da je to njihov poslednji dan.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti?
Da budem s Božijim imenom na usnama i u srcu. U tom slučaju tokom dana ne bih smeo propustiti priliku da molitveno uzdišem Bogu, pokajem se pred Njim za grehe koje sam počinio, zamolim za Njegovu pomoć, zahvalim Mu se i otpevam Mu pesmu hvale.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da budem spokojan – to jest da imam dušu u miru, koju ne uznemirava niko ili ništa; čiste savesti, u miru sa svima i ljubazno raspoložen prema svima; da budem smiren, spokojne i nadahnute duše. U tom slučaju trebalo bi da tragam za svim ovim stvarima svakog dana – to jest da izgladim odnose sa svima koji su mi zgrešili, pravim ustupke, opraštam, trpim, ne uzvraćam zlo za zlo, savesno radim, ne govorim laži ili ne ponašam se nepošteno i težim razumevanju i srdačnim odnosima sa onima koji su mi bliski. Jednom rečju – da pokrijem sve ljubavlju. To je težak posao; ali to je Bogu ugodno, pa će On sigurno dati Svoju milost i pomoć onome koji se trudi – u to ne može biti sumnje!
Tajna dinastije Nemanjića: Evo zašto su svi vladari nosili ime Stefan!
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da volim Boga i svoje bližnje; ovo se postiže stalnim milosrđem i drugim dobrim delima u slavu Božju. Zato bi trebalo svakog dana da tragam za svakom prilikom da učinim delo milosrđa tražeći one kojima mogu dati nešto novca, hleba, šoljicu vruće kafe ili flašu vode. Svaki moj dan bi trebalo da bude milost i saosećajnost sa onima kojima je to potrebno. Svakog dana moramo imati želju i biti spremni da pružimo pomoć bližnjima kad god se pojavi potreba za tim.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da se nadam spasenju i Večnom Životu. Zato svakog dana i svakog časa moramo moliti Gospoda da nam da Večni Život i izbavi nas od večne smrti. Trebalo bi da budemo veoma svesni činjenice da je Večni Život već počeo na dan kada smo začeti. Mi živimo na zemlji, ali naš život u večnosti teče paralelno s tim. Smrt će oduzeti život našim telima, ali Večni Život naših duša će se nastaviti. I moramo preklinjati Gospoda da nam podari taj Večni Život svakog dana, svakog časa i sa svakim uzdahom.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da budem čist i oslobođen greha koliko god je to moguće; jer kako nešto nečisto, prljavo i mračno može ući u Carstvo Svetlosti? U tom slučaju moramo se kajati svakim svojim sledećim udahom. Svakoga dana i svakog časa moramo žalosno uzdisati Bogu i smatrati sebe prokletima, kao što su nas učili Sveti Oci. Šta znači „smatrati sebe prokletima“? To znači ne videti ništa dobro u sebi i prepoznati nečistoću svoje duše budnim očima – nečistoću otkrivenu u našim razgovorima, delima i mislima.
Čak i ako vam se čini da niste krivi za nikakav „zločin“, kopajte dublje i na dnu duše naići ćete na „duboku močvaru“ ponosa, taštine, oholosti i hvalisavosti, koja kroz „tanke cevi“ truje vaša dela, posebno dela milosrđa. Trebalo bi da budemo toga svesni i da svakog časa tražimo isceljenje, oproštaj i spasenje od Gospoda. Samo On može da te izleči; On je došao na ovaj svet da bude razapet za naše grehe na Golgoti kako bismo mogli biti spašeni Njegovim krstom i imali Večni Život.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da budem pričasnik Svetog Tela i Svete Krvi Hristove. To znači da treba da idemo u crkvu, da ispovedamo svoje grehe i da se pričešćujemo što je češće moguće. Pričešćujmo se barem jednom mesečno ili još češće ako imamo snage. Bilo bi dobro pričestiti se neposredno pre smrti i biti sjedinjen sa Hristom u ovoj velikoj Tajni.
Ali hoćemo li imati ovu priliku? Nećemo ako se sretnemo sa iznenadnom smrću nakon što smo pričešćivanje neopravdano odlagali. Zato pokušajmo da ne odlažemo svoje učešće u ovoj Svetoj Tajni „za kasnije“. Vreme može nepovratno proći, i mi ćemo krenuti Bogu bez neophodne hrišćanske pripreme.
Kakav želim da budem u trenutku svoje smrti? Da budem spasen. Zato ću tražiti Spasitelja svuda u svom životu, žudeći za Njim svim svojim srcem, svim svojim umom i svom svojom snagom (Mk. 12, 30). Živeći i nadajući se da On želi da me spasi uprkos svoj nečistoći moje duše. Sve što treba da uradim jeste da poželim isto, da bismo mogli da idemo jedan prema drugome u zajednici ove obostrane želje.
