Florens Foster Dženkins bila je jedna od najbogatijih žena u Americi koja je sav novac stekla sama. Bila je ujedno i najgora operska pevačica u istoriji za koju su pričali da nema ni trunku talenta. A kako je sve zapravo bilo?
Ovo je njena neverovatna životna priča, koja je mnogima inspiracija i motivacija!
Devojčica po imenu Florens Foster rođena je 1868. godine u malom gradiću u Pensilvaniji, u porodici bogatih industrijalaca. Kao i sve pristojne devojke tog vremena, Florens je učila da svira klavir. Ali, za razliku od drugih devojaka kojima je sviranje, kao i kaligrafija i učenje lepih manira bilo smrtno dosadno, Florens je u 17. godini odlučila da će ceo njen život biti posvećen muzici i ničemu drugom. Do tog trenutka, Florens je već odsvirala nekoliko zapaženih i briljantnih koncerata.
Ali, u sred njenog uspona, otac je odlučio da više neće da plaća njene časove klavira i pokušavao je da je na sve moguće načine spreči da se bavi muzikom. Ipak, Florens je pronašla način da nastavi da uči sviranje - udala se za dvostruko starijeg muškarca koji joj je obećao da će joj obezbediti sve što je želela. I tako je mlada pijanistkinja postala Florens Dženkins i sa mužem se odselila u Filadelfiju.
Iako je Dženkins finansijski obezbeđivao provincijalku Florens i uveo je u otmeno društvo, brak se raspao. Nakon tri godine Florens je saznala da ju je muž zarazio sifilisom, i odmah ga je ostavila.
Sa sifilisom je sve i počelo.
Lekovi na bazi žive za lečenje sifilisa uopšte nisu davali rezultate, pa je bolest prešla u hroničnu fazu, a pritom su trajno oštetili Florensin sluh. Zbog lekova je izgubila i kosu, pa je ostatak života nosila periku.
Niko nije znao odakle joj toliko samopouzdanje i snaga. Nauka je kasnije uspela da objasni da sifilis pogađa mozak i podstiče seksualnost, romantične apsiracije, ali i veliko samopouzdanje.
Nesreća nikada ne dolazi sama - osim što je oštetila sluh, koji joj je bio neophodan da bi se bavila muzikom, Florens je slomila ruku i njena karijera pijanistkinje se zauvek završila. Ipak, ona je i dalje želela da ceo život posveti muzici, ali je sada morala da pronađe drugi način. U međuvremenu, Florensin otac je umro, pa su ona i njena majka prodale sve što im je ostalo u nasledstvo i preselile se u Njujork.
Čovek kojeg je najviše volela, ostavio je okrutnim rečima: Životna priča Tanje Bošković! (FOTO)
Florens je tamo otvorila salon i klub klasične muzike kako bi podučavala devojke sviranju, u nadi da će otkriti veliki talenat koji će ući u istoriju.
Istovremeno se pripremala da otkrije još jedan svoj talenat - pevanje. Išla je na časove kod poznatih operskih pevača, koji su insistirali da ostanu anonimni i da se nikad ne sazna da su je oni podučavali pevanju. Razlog tome verovatno leži u činjenici da je Florens imala oštećen sluh, pa njeno pevanje nije imalo ni šansu da zvuči lepo. Ipak, nju nije bilo sramota njenog pevanja, ona je osećala da je stvorena za operu.
Kada je imala 44 godine, Florens je imala svoj prvi pevački nastup u operi. Naručila je luksuznu haljinu i sama zakupila celu opersku dvoranu, znajući da će doći samo ljudi iz njenog muzičkog kluba. Uprkos svemu, ubrzo nakon ovog "koncerta", Florens je postala poznata. Svi su pričali i pisali o njoj. Iako to nisu bile reči hvale koje je priželjkivala, dopadalo se što je postala predmet pisanja i priča, i verovala kako su negativni komentari samo zavist.
Njeno pevanje zaista je bilo do tada neviđeno - bukvalno je cičala, izlazila iz ritma, nikako nije uspevala da se uskladi sa muzičkom pratnjom, iako su se pijanisti iz sve snage trudili da uspore ili ubrzaju, da se prilagode njoj kako bi sve to bolje zvučalo. Ipak, niko nikada nije nazvao njen glas ili pevanje lepim.
I pored svega, publika je bila opčinjena njenom dikcijom. Florens nije znala strane jezike, ali je hrabro birala i izvodila francuske i italijanske komade, tačno izgovarajući svaku reč.
Jedinu podršku za pevanje dobijala je od svog menadžera i ljubavnika Bejfilda, koji ju je obasipao komplimentima kako se ne bi osećala kao promašaj, iako ju je varao na sve strane.
Florensina popularnost samo je rasla. Svi su želeli da dođu da vide i čuju pevačicu koja je toliko loša da je to čak lepo. Publika je uvek na njenim nastupima pokušavala da zadrži smeh, ali nekad jednostavno nisu uspevali da se ne nasmeju.
"Zavidni ljudi", tešio ju je Bejfild.
1937. godine, kada je Flroens već imala 69 godina, ponuđeno joj je da snimi album. Na oduševljenje i olakšanje studijskog osoblja, Florens nije želela da preslušava i bira snimke. Svaku pesmu otpevala je samo jednom, rekla kako svaka zvuči savršeno i otišla.
Verovali ili ne, ovi snimci bili su izuzetno skupi i postali su kolekcionarski primerci. Ako je verovati tračevima, jednu njenu ploču čuvao je i Dejvid Bouvi.
2016. godine snimljen je film Florens Foster Dženkins, sa Meril Strip u glavnoj ulozi, pod sloganom: "Svaki glas zaslužuje da se čuje".
Sedam godina kasnije, u njenoj 76. godini, desilo se nemoguće - Florens je održala koncert u Karnegi Holu. Osećala je da je koncert zapravo oproštajni, pa je njegovoj organizaciji pristupila veoma pažljivo. Florens je zračila svojim izgledom.
Umrla je nekoliko minuta pošto se koncert završio, neverovatno srećna što je uspela da zapeva u Karnegi Holu.
Koliko god su joj se smejali, Florens je živela srećan život, radeći ono što ju je ispunjavalo, bez obzira na teškoće koje joj je život stalno slao, i dvojici muškaraca koji su je upropastili - prvo otac, zbog kojeg je odlučila da se uda, a potom muž koji ju je zarazio sifilisom i potpuno preokrenuo karijeru koja je mogla mnogo drugačije da izgleda.
Njena priča zapravo inspiracija mnogima i dokaz da se može uspeti i uz najteže prepreke koje vam život pošalje...
