Iako zvuči kao da je reč o zapletu najprodavanijeg trilera, novi dokumentarac Netflix-a "My Daughter’s Killer" (Ubica moje ćerke) donosi istinitu i potresnu priču o pravdi, zataškavanju i očinskoj upornosti.
Dokumentarac o istinitom zločinu premijerno je prikazan na Netflix platformi i donosi neverovatnu priču o misterioznoj smrti devojčice, međunarodnom kidnapovanju, osramoćenom doktoru i očevoj dugogodišnjoj borbi za pravdu. Priča koja obuhvata više od četiri decenije ispunjena je bolom, preprekama i neverovatnim preokretima koji su na kraju doveli do presude za ubistvo.
Kalinka (14) je ćerka Andrea Bamberskog (84) i Danijele Krombač. Imala je brata Nikolasa. Andre Bamberski (84) je rođen u Francuskoj 1938. godine. Po struci računovođa, danas je penzioner. Život je posvetio traženju ubice svoje ćerke. Slučaj Kalinka tek je nedavno rešen, piše "Psihologist". Andre Bamberski je živio i radio u Maroku. Sa njim je bila supruga Danijela te njihovo dvoje male dece, ćerka Kalinka i sin Nikolas.
Tu su upoznali doktora Dietera Krombača i njegovu drugu ženu, Inge. Prva žena dr. Krombača, Monika, umrla je iznenada sa 24 godine. Krombač je par godina stariji od Bamberskog i radio je kao lekar u nemačkom konzulatu. Tu su bila i njegova deca iz prvog braka, sin Boris i ćerka Diana.
Ova dva para su često i na lep način provodili zajedno vreme u egzotičnoj zemlji na severozapadnom delu Afrike. Deca su im takođe išla u istu internacionalnu školu i družila se. Međutim, došlo je do ljubavne afere između Danijele Bamberski i Dietera Krombača. Za njega se znalo da voli mlađe žene, dok je Danijela u tom periodu imala oko tridesetak godina i bila je jako lijepa i zgodna. Danijelin muž Andre u to vreme nije znao za ovu aferu.
Sudbinski putevi porodica Bamberski i Krombač
Godina je 1974. Porodica Bamberski vraća se u Francusku, dok porodica Krombač napušta Maroko i seli se u Nemačku. U tom periodu, Danijela Bamberski iznenada obaveštava svog supruga Andrea da je pronašla posao u agenciji za nekretnine. Međutim, problem je bio u tome što se posao nalazio u Nici, skoro 600 kilometara udaljenoj od mesta Pečbuske, gde su tada živeli. Planirala je da tamo iznajmi stan, dok bi se vikendima vraćala kući kako bi provodila vreme s porodicom.
Andre je odmah postao sumnjičav. Zahtevao je od nje makar neki dokaz – adresu firme, broj telefona, bilo šta što bi potvrdilo njenu priču. Međutim, Danijela je to odbila, tvrdeći da je takva sumnjičavost vređa i da nema razloga da mu daje dodatne informacije. Insistirala je na tome da ima pravo na privatnost i slobodu, a Andreov nedostatak poverenja dodatno ju je uznemirio.
Konačno, došao je dan njenog odlaska. Spakovala je kofere, sela u automobil i uputila se ka svom „novom poslu“. Andre, koji nije mogao da se oslobodi lošeg predosećaja, odlučuje da je prati.
Međutim, umesto da skrene prema Nici, Danijela je otišla u Tuluz. Andre ju je pratio i ubrzo se uverio da mu supruga laže. Kada je stigla na svoju „odredišnu“ lokaciju, parkirala se ispred jedne stambene zgrade i ušla unutra. Narednih sedam dana nije izlazila.
Andre nije odustajao. Otišao je do recepcije i kod portira se raspitao o supruzi. Odgovor koji je dobio ostavio ga je u stanju šoka. Portir mu je, bez imalo oklevanja, rekao:
„Ah, vi sigurno mislite na gospođu Krombač.“
Tog trenutka, Andreu je sve postalo jasno.
Razvod i gubitak starateljstva
Posle ovog otkrića, razvod je bio neminovan. Danijela je ubrzo napustila Francusku i preselila se u Bavarsku, gde je nastavila život sa svojim novim partnerom, dr Diterom Krombačom. Dve godine kasnije, 1977, njih dvoje su se venčali.
S druge strane, Andre je ostao u Francuskoj, gde je nastavio da živi sa svoje dvoje dece, Kalinkom i Nikolasom. Međutim, 1980. godine, planirao je da se preseli sa njima u Maroko. Ovaj plan nije naišao na odobrenje bivše supruge. Danijela se protivila selidbi, tvrdeći da će joj to otežati da viđa decu. Andre je, ne želeći da im oduzme majku, odustao od preseljenja i ostao u Francuskoj.
Ubrzo nakon toga, Kalinka i Nikolas odlaze da žive sa majkom i očuhom u Lindau, na jugu Nemačke. Andre gubi starateljstvo i pristaje da viđa decu samo tokom praznika.
Smrt Kalinke – početak borbe
Ujutru 10. jula 1982. godine, Andre Bamberski je primio telefonski poziv iz Nemačke. Bila je to Danijela. Glas joj je bio tih, ali odlučan:
„Kalinka je umrla.“
Andre je tada imao 45 godina. Nikada nije mogao ni da zamisli da će taj trenutak promeniti tok njegovog života. Smrt njegove četrnaestogodišnje ćerke pokrenula je bitku koja će trajati tri decenije – pravnu, ali pre svega, ličnu borbu za istinu i pravdu.
Od samog početka, okolnosti Kalinkine smrti bile su sumnjive. Očuh, Diter Krombač, tvrdio je da ju je pronašao u besvesnom stanju u njenoj sobi i da je noć pre toga dobila „injekciju za sunčanje“. Nemački patolozi su otkrili brojne povrede – modrice na rukama, nogama i grlu, kao i tragove nasilja na njenim genitalijama. Uprkos svemu, nemačke vlasti nisu našle dovoljno dokaza da optuže Krombača.
Andre, uveren da njegova ćerka nije umrla prirodnom smrću, zahtevao je dodatnu obdukciju u Francuskoj. Ova obdukcija je otkrila još šokantnije detalje: Kalinkini genitalije, bubrezi i rektum su uklonjeni, što je onemogućilo dalja ispitivanja. Organi nikada nisu pronađeni.
27 godina kasnije: Otac uzima pravdu u svoje ruke
Skoro tri decenije kasnije, dogodio se neobičan incident u francuskom gradu Mulhausu, blizu granice sa Nemačkom. Oko tri sata ujutru, na ulici je pronađen vezan muškarac sa povezom preko usta. Policija je dobila anonimnu dojavu – ženski glas sa jakim nemačkim akcentom rekao je sledeće:
„Idite u Rue de Tileul, preko puta carinske kancelarije. Tamo ćete pronaći zavezanog čoveka.“
Nakon toga, poziv je prekinut.
Dva policijska vozila su odmah upućena na navedenu adresu. Kada su stigli, brzo su locirali pretučenog i vezanog muškarca. Kad su mu skinuli povez sa usta, on je jedva izgovorio:
„Iza ovoga stoji… Bamberski!“
Vezani muškarac bio je niko drugi do Diter Krombač.
Kraj dugogodišnje potrage za pravdom
Bamberski je kasnije priznao da je organizovao Krombačovu otmicu i prebacivanje u Francusku, gde mu je konačno suđeno. Krombač je 2011. godine osuđen za ubistvo Kalinke Bamberski i dobio kaznu od 15 godina zatvora.
Iako je Andre Bamberski takođe osuđen zbog učešća u otmici, njegova kazna bila je znatno blaža – godinu dana uslovne kazne.
Upitan da li žali zbog svojih postupaka, njegov odgovor bio je jasan:
„Nešto je moralo da se uradi.“
Nekoliko dana pre Krombačove presude, Andre je posetio grob svoje ćerke i tiho prošaputao:
„Vidiš, Kalinka? Obećao sam ti da ću ti doneti pravdu. Sada možeš da počivaš u miru.“
Borba oca i zataškavanje dokaza
Andre Bamberski nije odustajao. Zahtevao je da se obdukcija sprovede i u Francuskoj, gde je utvrđeno da su Kalinkini genitalije, bubrezi i rektum uklonjeni, onemogućavajući dalje analize. Organi nikada nisu pronađeni.
Dodatni toksikološki testovi pokazali su prisustvo različitih lekova u Kalinkinom telu, uključujući dopamin i kortizon. Uprkos tome, nemačke vlasti su nastavile da odbijaju pokretanje postupka protiv Krombača.
Godinama kasnije, 1995. godine, Bamberski je uspeo da prikupi dovoljno dokaza kako bi ubedio francuske sudske organe da sude Krombaču u odsustvu. On je na sudu u Parizu proglašen krivim za ubistvo i osuđen na 15 godina zatvora, ali je nemačka vlada odbila da ga izruči Francuskoj.
Krombač nastavlja da šeta slobodan
Dve godine nakon presude, 1997. godine, Krombač je uhapšen u Nemačkoj zbog drogiranja i silovanja 16-godišnje pacijentkinje. Priznao je krivicu i osuđen je na dve godine zatvora, ali su se uskoro javile i druge žene sa sličnim optužbama. Ipak, zbog nedostatka dokaza, nije bilo daljih osuđujućih presuda.
Uprkos zabrani lekarske prakse, Krombač je nastavio da radi sve do 2006. godine, kada je osuđen na 18 meseci zatvora zbog rada bez licence.
Očajni otac preuzima pravdu u svoje ruke
Nakon više od 25 godina borbe, Andre Bamberski je izgubio poverenje u pravosudni sistem i odlučio da preuzme stvar u svoje ruke. U oktobru 2009. godine, Krombač je otet iz svog doma u Bavarskoj i ilegalno prebačen u Francusku. Pronađen je vezan ispred sudnice u Mülhauzenu, gde su ga francuske vlasti odmah uhapsile i konačno osudile.
Na suđenju 2011. godine, Krombač je proglašen krivim za "dobrovoljno nasilje koje je dovelo do nenamerne smrti, uz otežane okolnosti" i osuđen na 15 godina zatvora. Odslužio je devet godina i 2020. godine pušten je na slobodu zbog "dobrog vladanja". Ubrzo nakon toga je preminuo u 84. godini.
Bamberski osuđen, ali ne i pokoleban
Andre Bamberski je zbog organizacije otmice Krombača osuđen na godinu dana uslovne kazne, ali nikada nije zažalio zbog svog postupka.
"Nešto je moralo da se uradi," izjavio je u intervjuu za Atavist Magazine. Pre nego što je Krombač konačno osuđen, Bamberski je posetio grob svoje ćerke i rekao joj:
"Vidiš, Kalinka? Obećao sam ti da ću ti doneti pravdu. Sada možeš da počivaš u miru."
Priča koja odjekuje decenijama
Ova potresna priča o gubitku, nepravdi i očinskoj upornosti ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Dokumentarac "My Daughter’s Killer" donosi dubok uvid u pravosudne propuste, zataškavanja i moralna pitanja vezana za potragu za pravdom.
Kroz priču Andre Bamberskog, gledaoce podseća na to koliko daleko roditelj može otići kako bi osigurao pravdu za svoje dete, čak i kada svi sistemi zakažu. Priča o Kalinki Bamberski i njenom ocu ostaje snažan simbol borbe protiv nepravde, podsećajući svet na važnost istrajnosti i odlučnosti u traženju istine.
