Vesna Trivalić je svima dobro poznata srpska glumica koja važi za jednu od najdarovitijih srpskih komičarki. Neke od njenih najvažnijih uloga su: Violeta u filmu "Mi nismo anđeli", Cakana u seriji "Otvorena vrata" i Bisenija u "Porodičnom blagu". Rođena je 13. marta 1965. godine u Beogradu.
Privatni život
Vesna je uz starijeg brata zavolela muziku, a kao tinejdžerka je imala svoj bend. Bavila se i slikanjem, trenirala je odbojku i trčanje, a onda je odlučila da krene na časove glume.
Upisala je Fakultet dramskih umetnosti iz drugog pokušaja, 1984. godine, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Studirala je sa: Brankom Pujić, Mirjanom Joković, Draganom Bjelogrlićem, Miloradom Mandićem Mandom, Žikom Todorovićem, itd.
Kada je bila na vrhuncu glumače karijere, upoznala je Nenada Paunovića i rešila da potpuno promeni život. Spakovala je kofere i napustila Srbiju i glumu. Vesna i Nenad su se venčali 2001. godine, a imaju sina Nikolu. Već gotovo dve decenije žive u Dubaiju.
Ipak glumica je vezana za svoju domovinu i svaki dolazak u Srbiju doživljava kao odmor. Vesna retko iznosi svoju privatnost u javnost i retko daje intervjue.
Jednom prilikom je otvorila dušu i progovorila o tome šta joj najviše nedostaje u Srbiji, u koju ne dolazi tako često.
"Uh, prvo svi imamo neke mehanizme na koji način potiskujemo nešto što nam je tuga i tužni deo nas. Tako je potisnuta i tuga što mi fale kolege i to što mi nedostaje profesija. Ali to tamo gde živim ne primećujem, niti dam sebi da to izađe na površinu. Međutim, kada dođem u Beograd, onda prvih 48 sati, sve izađe. Plačemo. Ali to su divni momenti zato što se grlimo i ljubimo, toliko je lepih reči. Onda se nahranim - kaže Vesna koja u Arapskim Emiratima vodi jedan potpuno drugačiji život od onog koji je imala ovde, kada je profesija u pitanju". Ipak, Vesna kaže da bi i ovde bila porodična žena, kao što je tamo.
Karijera
Ostvarila je zapaženu ulogu Buce u filmu "Oktobarfest", 1987. godine. Nakon toga je imala manje uloge u filmovima i serijama od kojih su značajniji "Kako je propao rokenrol", "Metla bez drške" i "Jastuk groba mog". Vesna je 1991. godine tumačila ulogu Ljilje u seriji "Bolji život" koja joj je donela veliku popularnost.
Godinu dana kasnije je glumila Violetu u kultnom filmu "Mi nismo anđeli" koji spada u jedan od najuspešnijih srpskih filmova. Potom je 1994. i 1995. godine u seriji "Otvorena vrata" odigrala ulogu Cakane koja je obeležila njenu karijeru. Vesna je počela snimanje serije "Porodično blago" 1998. godine u kojoj je igrala ulogu Bisenije Gavrilović.
Našla se na listi 10 najboljih srpskih glumica svih vremena koju je sastavio jedan časopis. Četiri godine kasnije je imala svoju prvu glavnu ulogu u filmu: bila je operska pevačica Jadranka u ostvarenju Emira Kusturice "Život je čudo".
Glumac Rade Šerbedžija je svojevremeno izjavio da je Vesna "nebeski talentovana", dok je Nikola Kojo smatra najboljom glumicom na svetu i veruje da bi osvojila nekoliko Oskara da živi u Holivudu.
Puna sebe, oduvek su joj se gadili siromašni: Ovo je prava istina o odrastanju Ivanke Tramp! (FOTO)
Povratak glumačkoj karijeri
Nakon 17 godina pauze od pozorišta, 2019. godine Vesna je rešila da se vrati svojoj velikoj ljubavi, glumi. Od kako se udala samo se nekoliko puta pojavljivala u i to isključivo u filmovima i u nastavku serje "Otvorena vrata", ali je rešila da to promeni.
Da je rođena za pozorišnu scenu i glumu dokazuje i još jedna nagrada u nizu koju ju joj je dodelilo Jugislovensko dramsko pozorište krajem 2019. godine. Na pitanje koliko joj znači baš ova nagrada kaže: " Pa znate kako, ja sam godinama bila član Jugoslovenskog dramskog, prvo kao stipendista na drugoj godini akademije. Tako da sam mnogo godina ovde provela, učila, igrala se, uživala i sad nakon 17 godina ovo doživljavam kao povratak kući. A kad dođete kući ono što je lepo da vas sačeka ljubav, toplina. Tako da mi to znači, nahranilo mi je dušu."
Da li joj je nedostajala gluma tokom pauze koju je napravila, Vesna je rekla: "Ne, nije mi nedostajalo. To je bila odlika, stvar srca. Sa velikom radošću sam se posvetila detetu koje sam dugo čekala i porodičnom životu. Tek kad su počele probe, sam imala te udare da sah shvatila koliko mi je sve nedostajalo, koliko je to važan deo života.
Ja još uvek živim tamo, ali naš sin sad ima 15 godina, tako da je to sada jedan mir, on je divan mlad čovek, tako da sam nekako bila sigurna da je to sve u redu, što nisam tamo.
