Dečak je put prolazio već mnogo puta, važio je za dobro i poslušno dete i roditelji nisu previše brinuli o tome da li će se mališan snaći na ulicama Njujorka i stići na vreme da uhvati autobus. Osim što Itan nikada nije stigao do stanice…
Plavokosi Itan Pac anđeoskog lika zauvek će biti upamćen kao prvo dete koje se našlo na kutijama mleka i bilbordima širom Amerike u očajničkom pokušaju roditelja i policije da ga pronađu.
Nestao je 25. maja 1979. godine na putu do škole. Itanov otac, Sten, bio je fotograf i imao je veliku kolekciju slika svog šestogodišnjeg sina koju je dao policiji i aktivistima i koje su uskoro osvanule širom Njujorka – od Tajms skvera pa do najzabačenijeg budžaka grada.
Ali, sve je bilo uzalud… Nikada nije pronađen nijedan trag o tome šta se dečaku dogodilo tog majskog dana.
Sten i Džuli Pac i danas žive u istom stanu. Nisu promenili ni broj telefona. Nadaju se da će im se sin ipak jednoga dana vratiti ili pokušati da ih kontaktira. Itan Pac je 2001. godine proglašen mrtvim iako telo nikada nije pronađeno.
Prvi osumnjičeni
Prvi osumnjičeni bio je Hoze Antonio Ramos. On je bio ranije osuđivani seksualni napasnik i bio je prijatelj bejbisiterke Pacovih. Prilikom pretresa zapuštenih cevi u kojima je Ramos živeo kao beskućnik pronađena je fotografija njega i dečaka koji je podsećao na Itana.
Tokom prvog saslušanja Ramos je rekao da je na dan Itanovog nestanka oteo jednog dečaka i silovao ga, kao i da je "90 odsto siguran" da je to bio dečak koga je posle video na televiziji. Ipak, nije znao Itanovo ime, i tvrdio je da je mališana nakon silovanja "stavio na metro".
Godine 1991. dok je Ramos bio u pritvoru, njegov cimer je kontaktirao FBI i otkrio da mu se Ramos hvalio da zna šta se dogodilo Itanu i da je čak i nacrtao trasu kojom se kretao dečakov školski autobus.
Ipak, konkretnih dokaza i dalje nije bilo. Ramos je proglašen odgovornim za nestanak Itana Paca 2004. godine u građanskoj parnici, ali nikada nije zakonski gonjen. Odslužio je dvadesetogodišnju kaznu zatvora zbog zlostavljanja dece i pušten je 2012. godine samo da bi uskoro bio ponovo uhapšen.
Ramos je ipak nevin?
Godine 2010. slučaj nestanka Itana Paca je ponovo otvoren. Dan pred 33. godišnjicu njegovog nestanka, 2012. godine, policija je zakucala na vrata Stena i Džuli Pac sa vestima da je uhapšen njegov ubica!
Vest je ubrzo postala udarna u svim medijima u Americi. Pedro Hernandez, 51-godišnji radnik u prodavnici u Itanovom komšiluku, priznao je da je ubio Itana Paca.
Pedro je ispričao da je tog majskog dana 1979. kada mu je bilo 18 godina, namamio dečaka da uđe u prodavnicu rekavši da će mu dati sok, odvukao ga u podrum i zadavio. Telo je nakon toga bacio na đubrište.
Pedro Hernandez nikada nije bio na listi osumnjičenih i policija osim priznanja nije imala nikakav dokaz koji bi ga povezao sa nestankom dečaka. Nikada nije razjašnjeno kako je policija uopšte došla do njega, ali su mediji spekulisali da ga je prijavio neko iz porodice, pošto je on više puta pričao o tom zločinu.
Novembra 2012. godine u Njujorku je počelo suđenje Pedru Hernandezu za drugostepeno ubistvo i prvostepeno kidnapovanje Itana Paca. Advokat odbrane je izneo medicinska mišljenja po kojima Hernandez pati od šizofrenije koja izaziva halucinacije, kao i da mu je IQ manji od 70 što je granica sa intelektualnom retardacijom.
Tokom suđenja Hernandez je povukao svoj iskaz i izjavio da je nevin, a njegov advokat je iznao dokaze da je prvobitano prizanje bilo iznuđeno nakon maltretiranja policije i više od sedam sati ispitivanja.
Suđenje je trajalo više od dve godine samo da bi na kraju u maju 2015. bilo odbačeno nakon što porota tri puta nije mogla da se usaglasi. Rezultat je bio 11:1 za Hernandezovu osudu.
Ponovno suđenje počelo je u oktobru 2016. i ovoga puta Hernandez je osuđen za kidnapovanje i ubistvo Itana Paca na doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost pomilovanja nakon 25 godina odslužene robije.
I nakon svega…
Dan nestanka Itana Paca, 25. maj, proglašen je Nacionalnim danom nestale dece u Americi. Godine 2001. ovo obeležavanje je postalo internacionalno.
Praksa stavljanja fotografija nestale dece na kutije mleka i druge proizvode koji su u masovnoj prodaji nakon Itanovog nestanka zakonski je regulisana i danas je široko raširena.
Itanovi roditelji su dobili simboličnu odštetu od 2 miliona dolara. Novac nikada nisu podigli.
