Dešava se svima. Ljudi samo zatvore oči na dobre namere. Proklinju svaki iskren trud koji činimo kako bi nekome pomogli. Zašto se to dešava? Ova mudra priča ima odgovor.
Nekada davno, mlada devojka u suzama, zakucala je na vrata starog mudraca , i ispričala mu svoju priču.
"Ne znam kako da nastavim sa svojim životom…" – drhtavim glasom je rekla. Celog života sam tretirala ljude onako kao bih volela da oni tretiraju mene. Bila sam iskrena, otvorila sam im svoje srce, svakog pozvala unutra…Kada god sam mogla, pokušala sam činiti dobro svima, nisam očekivala ništa zauzvart, pomagala sam sa svim što sam imala. Svi su me izrugivali. Povredili su me do kosti…vređali me, nipodaštavali, lagali...jednostavno sam umorna…Molim te, reci mi…šta mogu da učinim?”
Mudrac je strpljivo slušao, i dao joj savet :
"Skini svu svoju odeću i prošetaj ulicom potpuno gola" – mirno je rekao mudrac.
"Oprosti, ali nisam toliko nisko pala…Verovatno ste ljuti ili se šalite! Ako to uradim, mogu očekivati svašta..Svi će mi se smejati, to će biti Božji sud…", rekla je devojka.
Pitanje koje, čini se, vuče korene od kada i sam čovek egzistira, jeste zašto ljudi zlom odgovaraju na dobro.
