Anastasija Nikolajevna bila je princeza carske Rusije. Živahna, vetropirasta devojka, uvek raspoložena za druženje, smeh i zabavu, toliko da se pojedinima činilo da u toj zabavi ima i zlobe i drskosti.
Rođena je 18. juna 1901. kao najmlađa ćerka ruske carske porodice Romanov, četvrta po redu. Rođenje još jednog ženskog deteta izazvalo je razočaranje cara Nikolaja Drugog Romanova, koji je posle tri kćeri očekivao sina, naslednika prestola. Želja mu je ispunjena koju godinu kasnije.
Anastasija je živela neobičan, u neku ruku spartanski život za jednu veliku kneginju. I ne samo ona već i njene starije sestre Olga, Tatjana i Marija. Spavale su na tvrdim krevetima bez jastuka, a ujutro su se kupale i umivale hladnom vodom. One su same čistile svoje sobe i plele džempere, koji bi se prodavali na dobrotvornim priredbama.
Ipak, bilo je teško odrastati uz slabog oca i lakovernu, povodljivu majku. Carica Aleksandra bavila se sinom Aleksejem, bolesnim od hemofilije, i bila bliska sa čudakom Raspućinom, koji je prema njenim navodima čak i spasio malog Alekseja sigurne smrti.
Car Nikolaj Drugi je abdicirao u februaru 1917. godine. Od tog trenutka, carska porodica bila je u kućnom pritvoru u Carskom selu. Zatim su preseljeni u Toboljsk u Sibiru, a onda i u Ipatijevu kuću, koja je bila kuća za posebne namene boljševičke tajne policije Čeke u Jekaterinburgu.
Anastasija i njene sestre Olga i Tatjana pretrpele su zlostavljanje maja 1918. Maltretirala ih je straža, koja je tražila dijamante. U Jekaterinburgu lokalni sveštenik je ispričao da je tri dana pre pogubljenja imao privatnu crkvenu liturgiju za carsku porodicu. Nasuprot običajima, carska porodica je klekla za vreme molitve za mrtve.
Kolale su legende zbog dijamanata ušivenih u korsete princeza...
U zoru 17. jula Romanovi su pobijeni. Smatra se da nisu odmah pokopani, tek kasnije su pokopani i preko njih je posut živi kreč. Kao datum Anastasijine smrti vodi se dan egzekucije - 17. jul 1918.
Tada umesto priče, počinje legenda o Anastasiji. Navodno, na nju je poslednju pucano i moguće je da je preživela, jer su meci pogodili dijamante ušivene u haljinu i korset, koje je tako čuvala od stražara.
Narednih godina, najmanje deset žena je tvrdilo da su one Anastasija. Najduže je Ana Anderson tvrdila da je Anastasija Nikolajevna, od 1922. Tek posle Anine smrti 1984. DNK analizom je definitivno dokazano da ona nije Anastasija. I Nadežda Ivanovna Vasiljevna i Evgenija Smit su ubeđivale javnost da su one Anastasija i njena sestra Marija. NJih dve su živele na Uralu do 1964. Sahranjene su pod imenima Anastasija i Marija Nikolajevna.
Za vreme suđenja bečki krojač je zanimljivo svedočio.
Za vreme suđenja o identitetu Ane Anderson u Nemačkoj, bečki krojač Hajnrih Klajnbecl je svedočio da je odmah posle ubistva carske porodice u Jekaterinburgu video ranjenu Anastasiju u kući njegove gazdarice, koja se nalazila preko puta Ipatijeve kuće. Klajnbecl je poznavao kneginje, jer je donosio odeću u Ipatijevu kuću. Svedočio je da je ranjena devojka bila jedna od carevih ćerki.
Grobnica ruske carske porodice je otkrivena 1991. godine. Zapravo, pronađena je deset godina ranije, ali su komunisti čuvali tajnu. Ekshumacija je izvršena u šumi van Jekaterinburga. Kada je grobnica otvorena umesto 11 skeleta nađeno je devet.
U grobnici su nedostajala tela carevića Alekseja i po jednima Anastasije, a po drugima kneginje Marije. Tela carevića Alekseja i kneginje Marije otkrivena su 2007.u šumi kod Jekaterinburga, čime je misterija carske porodice i romantičnog verovanja da je velika kneginja Anastasija izbegla masakr - okončana.
Tela cara, carice i tri kneginje sahranjena su na 80. godinu od ubistva u sabornoj crkvi svetih Petra i Pavla u Sankt Peterburgu. Ruska pravoslavna crkva je Romanove proglasila svecima 2000. godine.
