VLADAR IZ LOZE NEMANJIĆA

Bugari se klanjaju srpskom vladaru, a Srbi ga zaboravili: Mošti kralja Milutina 15 godina čekaju povratak u domovinu!


Ovaj vladar iz loze Nemanjića napravio je temelje za formiranje srpskog carstva njegovog unuka cara Dušana.  U katedrali Sveta Nedelja, smeštenoj u centru bugarske prestonice Sofije, do danas se čuvaju njegove mošti

Zanimljivosti 21.01.2021. - 13:05h Autor: Stil/Novosti.rs
Foto: Wikipedia

Kako tvrdi zvanična istorija, mošti srpskog kralja Milutina su pred turskim rušilačkim besom, odmah posle Kosovske bitke, sklonjene u selo Trepča, a posle propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku.

 

"Kult svetog srpskog kralja Milutina u Bugarskoj je izuzetno jak još od 16. veka. U Kraljevoj crkvi svakodnevno se održava služba njemu posvećena, a vernici neprestano dolaze da celivaju mošti, kojima se pripisuje ogromna moć, u skladu s njegovom vladarskom veličinom. Nejasno je zašto naša država i crkva nikada nisu podnele zvaničan zahtev da se one vrate, kao ni mnoge druge relikvije opljačkane tokom svetskih ratova (npr. za srpsku javnost gotovo nepoznati Minhenski psaltir)", kaže istoričar prof. dr Vladimir Stanković, autor prve savremene biografije kralja Milutina.


Znate li da postoji još jedan narod u Evropi koji se zove kao mi: Oni su naša neuništiva braća!

Kralj Milutin
foto: Wikipedia

S druge strane, popularnost moštiju kralja Milutina u Bugarskoj ne smanjuje se od srednjeg veka, a slave ga i drugi slovenski narodi, u prvom redu Rusi. Bugarski istoričari navode da je prvi zahtev za povraćaj moštiju kralja Milutina iz Sofije u obnovljenu Pećku patrijaršiju podneo prvi ruski car Ivan Grozni. On je bio duboko vezan za srpsku tradiciju, jer ga je posle smrti roditelja odgajila baka Ana Jakšić (posle udaje Glinska) iz čuvene srpske plemićke porodice.


Kralj Milutin podigao je više crkava i manastira u Srbiji nego svi Nemanjići pre njega. Zna se da je podigao i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu.

 

Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska. U Srbiji se kult svetog kralja Milutina održava od 1324. a još Stefan Dečanski ga naziva svetiteljem.

 

Rimokatolička crkva je bila protiv kanonizacije kralja Milutina.

 

Međutim, ni Turci ni helenizovana Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin čak ni mrtav vrati u Srbiju, jer je bio suviše snažan simbol nekadašnje državnosti, moći i samostalnosti.

 

"Neobjašnjiv je srpski zaborav prema vladaru koji je državničkom mudrošću i vojnom veštinom stvorio od Srbije najveću silu na Balkanskom poluostrvu. Uprkos neverovatnim stvarima koje je postigao, on je, kao i celo naše srednjovekovlje gurnut u stranu. Mi se ne bavimo svojom istorijom, a tražimo od drugih da je poštuju. Arheološka iskopavanja Milutinove monumentalne zadužbine manastira Banjska traju decenijama, a još nisu objavljeni rezultati! Niko ne zna šta je nađeno u grobnoj crkvi najvećeg srpskog vladara. Mediji su pre nekoliko godina objavili da je bugarski Sinod odobrio vraćanje dela Milutinovih moštiju, a onda se zaćutalo bez ikakvog objašnjenja" čudi se prof. dr Stanković.

 

Mošti kralja Milutina Nemanjića, iako je Sinod Bugarske pravoslavne crkve još 2006. godine dao dozvolu za prenos posmrtnih ostataka u njegovu zadužbinu-manastir Gračanicu na Kosovu i Metohiji, SPC još nije zatražila zahtev od države Srbije da se ova srpska svetinja vrati u domovinu.

 

Sa 34 godine, on je bio stari momak, kralj bez kraljice: A onda je pronašao nju - najvoljeniju kraljicu Srbije!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...