Jelena Bigović ima 42 godine. Dvanaest godina je radila u službenoj kontroli GSP-a, da bi pre pet godina pri uvođenju BusPlus sistema počela da obavlja funkciju kontrolorke u prevozu. Po struci je bibliotekarka, iako se nikada nije bavila tim poslom. Kaže, da bismo se zaprepastili kada bismo saznali koliki se broj visokoobrazovanih ljudi bavi ovom profesijom, od inženjera do prosvetnih radnika, za Vice je pričala kako izgleda njen radni dan:
Koji su najčešći izgovori koje ljudi koriste kada nemaju kartu?
Ljudi su jako maštoviti u smišljanju izgovora, u stanju su da izmisle 1001 razlog za nemanje karte, ali nisu svesni da mi sve to provalimo i da smo sve to već nekoliko puta čuli. Dešavalo mi se da, ako je verovati izgovorima, u jednom autobusu bude 20 trudnica, što je priznaćete, nemoguće, a i ja nisam slepa, mogu da vidim kada je neka žena trudna. Jedan od omiljenih razloga je "idem u bolnicu" ili "idem iz bolnice", kao i "idem samo jednu stanicu". Kao da je ona gratis. Deca smišljaju najzanimljivije izgovore, njima često popustim jer je simpatično. Njima je to kao da igraju neku igricu.
NE PROPUSTITE
Da li imate prijatelje koji se švercuju i šta im govorite?
Hm, mislim da nemam, tj. bar da ja znam. Možda se foliraju predamnom. Doduše imala sam jednu poznanicu koja nije nosila kartu i onda se kontroloru pozivala na mene kako bi joj on progledao kroz prste. Više puta sam čula priče da neko kada hoće da se izvadi kaže da me poznaje kao da to ima neke veze, kao da sam ja neki direktor. Nije fer švercovati se prema ljudima koji kupuju karte.
Da li se vi vozite prevozom kada ne radite?
Da, redovno.
Kome najčešće progledate kroz prste? Da li to ima veze sa vašim rasploženjem?
Starijim ljudima i deci. I trudnicama. Trudnice ne ostvaruju pravo na usluge prevoza ukoliko nemaju karticu. Svi moraju imati karticu, bila ona besplatna povlastica ili redovna plaćena karta, pa trudnicama skoro uvek progledam kroz prste ako je nisu ponele. Mislim da je to fer. Ali definitivno ne zavisi od izgovora, jer ako nekog pustim zbog izgovora čuće to drugi putnik koji stoji do njega, pa će pitati kako on ne može da se vozi besplatno i tako u krug. Raspoloženje nikako ne sme da ima veze sa poslom, naročito ovim, ma koliko to ljudima zvučalo smešno.
Da li se plašite za svoju bezbednost?
Da, plašim se. Ne možete da predvidite reakcije ljudi koje vidite prvi put u životu. Do sada sam više sa ženama imala problema nego sa muškarcima, agresivnije su, mada postoje ti nabildovani muškarci koji misle da to što su fizički jaki znači da mogu sve u životu i da je dovoljno da me pogledaju da bih se sklonila. Izbegavam da se prepirem i ulazim u raspravu kada namirišem da nisam bezbedna. Srećom, uvek je još neko od kolega u autobusu, pa se obratim za pomoć ukoliko mi je potrebna. Neka žena mi je jednom prilikom kada sam joj tražila kartu strgla šnalu sa glave i jako me počupala, a ja uopšte nisam očekivala. Plašim se, ali zato se trudim da smanjim rizik da do takve situacije dođe.
Da li postoje neke linije i brojevi autobusa u kojima više volite da radite, ili da su bezbednije?
Nema, uglavnom je isto. Sem što moram da primetim da je prigradsko stanovništvo dosta kulturnije od onog u samom centru grada. Smireniji su ljudi i imaju bolje vaspitanje. Što se tiče "opasnih" linija, to ne postoji, ali na primer izbegavamo određene linije određenim danima, na primer retko radimo u nekim autobusima kada je derbi na toj lokaciji. Rasporedom se izbegnu takve linije, jer je veći rizik.
Da li ste imali neku obuku kako da prilazite putnicima?
Redovno imamo obuke. Što se tiče toga, radimo u jednoj zaista ozbiljnoj firmi. Imamo veoma kvalitetan HR kadar i redovne razgovore za psiholozima, što je zaista korisno za naš posao.
Da li provalite da neko nema kartu i pre nego što je zatražite?
Da, po gestikulaciji tela, po nemirnim pokretima. I naravno po bežanju na prva sledeća vrata.
Kako najbolje da vam pobegnemo?
Nikako!
