Geše Gotfrid rođena je u skromnoj porodici Tim u Bremenu 1785. godine. Za ono vreme relativno neobično, imala je brata blizanca, a današnji forenzični psiholozi nagađaju kako je upravo to bio koren njenog kasnijeg ubilačkog pohoda - brat Johan je, kako je kasnije tvrdila, bio apsolutni miljenik roditelja.
Želela je da se proslavi u pozorištu
Emotivno zanemarivanje roditelja ispočetka je pokušavala da nadomesti slavom i u doba procvata nemačkih dramaturga čeznula je da se proslavi na pozorišnim daskama. Odlazila je čak i na časove pevanja i glume kako bi ostvarila svoj san, ali otac, krojač, nije previše mario za njenu ambiciju i udao ju za mladog sedlara Johana Mitelberga. A on je još manje mario za snove svoje novopečene supruge od njenih roditelja, pa je ubrzo morala da prestane sa časovima glume.
Brižno je vodila računa o umirućem suprugu
Kada je 1813. godine i suprug konačno priznao da je njihov brak propao, počeo je odjednom da se oseća sve lošije, da bi u oktobru preminuo. Komšije su žalile mladu udovicu, jer se nije odvajala od kreveta svog supruga i požrtvovano se brinula za njega dok je umirao u teškim bolovima.
Ali, zbog onog što je usledilo, prozvali su ju anđelom Bremena. Ni dve godine nakon što je izgubila supruga, Geše je ponovo u suzama stajala iza kovčega. Geše je 2. maja 1815. umrla majka, a istog meseca su preminule i njene dve ćerke. U junu je preminuo i njen otac, a u septembru i sin. Svi su je žalili.
Nisu ni sumnjali u anđela Bremena
Kako trovanje arsenom može imati niz različitih simptoma od zatajenja bubrega i jetre, do krvarenja iz probavnog trakta, u zavisnosti od doziranja i metabilizma žrtve, niko nije posumnjao u mladu ženu koja je u svega nekoliko meseci izgubila supruga, roditelje i decu o kojoj se tako nesebično brinula dok su umirali u agoniji.
Od čitave porodice, ostao je samo brat. Ali i on je umro ubrzo, 1816. godine, i Geše je ponovo stoički podnela gubitak. U vreme kada su kolera, tifus i difterija često znale da izbrišu čitave porodice, činilo se da Geše jednostavno prati tragedija.
I drugi suprug umirao u bolovima
Mladu, sada već relativno imućnu ženu koja je nasledila imetak preminulog muža i roditelja najviše se trudio da uteši trgovac vinom Mihael Kristof Gotfrid. Ubrzo su se venčali, ali i njen drugi suprug se razboleo i preminuo u julu 1817.
U Bremenu su s divljenjem govorili o mladoj ženi koja je prošla takvu tragediju, a i dalje stoički podnosi. Srećom, činilo se da je nesreća konačno bila gotova, dok je Geše živela sama na imanju.
Ali, kada ju je 1823. zaprosio komšija Pol Tomas Zimermen, smrt je ponovo pokucala na Gešina vrata pa je i verenik ubrzo umro u agoniji. Ipak, mala uteha u njenom velikom bolu bio je testament nesuđenog supruga, s obzirom na to da joj je ostavio kuću.
Počela je da se zadužuje, a ubrzo potom umirali su poznanici
Kako bi očuvala raskošan stil života, Geše je morala malo pomalo da prodavaje delove imanja i uzima pozajmice. Otprilike u to vreme, počeli su da umiru i njeni prijatelji i poznanici. Dve godine nakon verenika, umrla je Ana Mejerholc, komšinica i prijateljica, a godinu dana kasnije, 1826, i njena kućepaziteljka Vilhelmina Rumf.
Na pečenju video sumnjive masne kuglice
Tek kada je nesuđena 12. žrtva. Kristof Rumf 1927. došao na večeru, otkriveno je kako tragedija koja prati Geše i nije tako slučajna. Na salati je uočio mala, uljasta zrnca nepoznate materije. Kada je isto vidio i na mesu nekoliko dana kasnije, Rumf je sakrio deo i odneo ga svom prijatelju doktoru na analizu.
Iako je toksikologija bila tek u povojima, doktor je prepoznao da je reč o arsenu. Osim što su granule izgledom podsećale na "mišji maslac", otrov protiv glodara u kojem je arsen bio obložen masnoćom, doktor je već pregledao prethodne dve žrtve. Povezao je simptome preminulih i obavestio nadležne.
15. žrtvu ubila u begu
Ali, bilo je već kasno. Od posledica trovanja preminule su i prijateljica i spremačica Beta Šmit i njena ćerka Elza, a Geše je pobegla u Hanover. Tamo je ubila poslednju žrtvu, Fridriha Klajna, koji joj pozajmljivao novac.
Za svoj 43. rođendan. 6. marta 1828. godine uhapšena je, a ubrzo i osuđena na smrt. Usprkos tome, u zatvoru je provela tri godine. Kako je bila jedna od prvih zabeleženih ženskih serijskih ubica s njom su razgovarali i prvi, današnjim rečnikom forenzički psiholozi.
Ipak, na kraju je 21. aprila 1831. pogubljena odsecanjem glave na glavnom gradskom trgu. Ceo Bremen okupio se kako bi gledao pogubljenje palog anđela, koje ostalo zabeleženo kao poslednja javna egzekucija u ovom nemačkom gradu.
