O Gali se već odavno govori kao o muzi i monstrumu. U krugovima nadrealista kružilo je pravilo - kad umetnik napravi dobar rad, mora da je bio s Galom. Najpre se udala za francuskog pesnika Pola Elijara, a među njenim ljubavnicima je bio i Maks Ernst pre nego što je upoznala i zaljubila se u Salvadora Dalija, sa kojim je provela ostatak života.
Ali, njena zastrašujuća ličnost izazvala je druge članove grupe. Andre Breton ju je prezirao, a Luis Bunjuel ju je toliko mrzeo da je jednom pokušao da je zadavi. U svojoj biografiji je takođe opisao i svoj san u kojem davi Galu.
Kako je rastao Dalijev uspeh, Gala je postala poznata kao megalomanka, ljubavnica uspešnih, opsednuta novcem i mladim žigolima.
Ovih dana u Barseloni u Muzeju nacionalne umetnosti Katalonije otvorena je izložba koja o Gali otkriva do sad nepoznate detalje i da su ovakve priče o Dalijevoj muzi zasenile njene mnoge talente. Ne samo da je bila muza, nego je bila i sama konceptualna umetnica i performer, koja je išla ispred svog vremena i znatno uticala na stvaranje Dalijevih kreativnih radova.
Rođena kao Elena Ivanovna Dijakonova 1894. godine u Rusiji. nadimak Gala dao joj je Elijar, kojeg je upoznala u švajcarskom sanatorijumu kad su oboje imali 17 godina i lečili su se od tuberkuloze, piše BBC. Sa njim je najpre shvatila da ima sposobnost da neguje i podstiče talente. Ohrabrila ga je da piše poeziju i napisala predgovor jednoj od njegovih prvih zbirki, ali pod pseudonimom.
"Odlučila je da ostane u senci, da bude nevidljiva iako je i ta uloga bila vrlo važna i za Elijarovo i za Dalijevo stvaralaštvo", kaže kustos Estrelja de Dijego.
Par je imao otvoreni brak i Elijar je uživao upoznajući Galu sa novim ljubavnicima, uključujući i Maksa Ernsta, koji se i razveo od svoje supruge da bi mogao ponekad da uživa u ljubavi utroje. Ernst ju je uključio u svoju sliku Les Rendez Vous des Amis iz 1922. godine.
Ernst i Elijar su je verovatno i voleli, ali Breton ju je smatrao suparnicom i osobom koja ima čudnovatu moć nad ljudima. Njegova averzija doprinela je Galinom lošem imidžu, naročito nakon što je prekinula vezu s Elijarom.
Ali, za taj razlaz u velikoj meri je bio kriv sam Elijar, jer ju je baš on sam upoznao sa Dalijem i to na putu za Kadakes u Španiji 1929. godine. Bio je uveren da će bilo kakva romansa između Gale i slavnog slikara zapravo biti prolazna, ali se pokazalo da se Gala stvarno zaljubila.
Imala je neverovatnu sposobnost da u njemu vidi čudnovato lepog mladića koji je imao nastrani smisao za humor i histerično se smejao, zbog čega je silno išao na živce drugim ljudima. Dali je kasnije tvrdio da je ona odmah uočila njegovu genijalnost, ali je i priznao da je u njemu "videla nešto što bi moglo da ispuni njena maštanja i da u njemu ima nešto što bi samo on mogao da joj da.
Njena odluka o napuštanju bogatog i uspešnog Elijara i odlazak siromašnom Daliju baca sumnju na njen dotadašnji imidž obične grabljivice koja želi novac. Kao što kaže kustos de Dijego:
"Zašto bi žena koja je samo žudela za novcem i slavom i koja je živela sa slavnim pesnikom u Parizu, otišla da živi s nekim ko nije bio niko i ništa? Verovatno zato što je bila uverena da s Dalijem može da ostvari svoje kreativne potencijale."
Gala je zamenila svoj monderi pariški apartman za primitivnu kamenu kolibu u katalonskom ribarskom mestu Port Liget. Uteha je došla u obliku lokalnog ribara s kojim je Gala održavala seksualne odnose i dobila naknadu za ono što Dali, s njegovim odbijanjem konvencionalnog seksualnog odnosa, nije bio u mogućnosti da joj pruži.
U takvim okolnostima njih dvoje upustili su se u "zajednički projekat za ceo život", kako to naziva Pepe Sera, direktor Muzeja nacionalne umetnosti Katalonije.
Mnogi su Galu videli kao Dalijevu kreatorku, koja je, kako kaže Sera, i sama bila njegovo najveće i najvažnije delo, ali njena uloga je bila i mnogo, mnogo veća i važnija. Ona je učestvovala u njegovom projektu kao izvođač radova koje je on slikao.
Tokom decenija rada, Dali ju je nekoliko puta naslikao - kao divovsku glavu koja se smireno smeši, dok su joj na ramenu dva jagnjeća kotleta. Kad su ga pitali zašto joj je na rame stavio kotlete, Dali je odgovorio: "A zašto ne? Volim Galu, a volim i jagnjeće kotlete. I nisu pečeni, nego su sirovi, jer je i Gala sirova."
Na drugoj slici Madona iz Port Ligeta, Galu je naslikao kao Madonu koja čuva dete u krilu, što bi takođe trebalo da simbolizuje njen zaštitnički odnos stvoritelja slavnog slikara.
"Vrlo je teško zamisliti pasivnu Galu koja je samo sedela na stolici i slušala Dalija kako joj izdaje naredbe gde da stavi ruku, kako da sedi i kakvu haljinu mora da nosi. U najmanju ruku, takve odluke su donosili zajednički", kaže Sera.
Njegovu svest o njenoj kreativnoj ulozi potvrđuje i potpis ispod mnogih njegovih radova sa "Gala-Salvador Dali", činjenica koju mnogi u to vreme nisu mogli da razumeju, ali koje kustosi danas smatraju razumljivim i koji se koristi za zajedničke projekte.
Galin uticaj je najvidljiviji u delu Venerin san, verovatno jednom od najranijih primeraka instalacione umetnosti. Izrađena za Svetski sajam u Njujorku 1939. godine, serija fotografija prikazuje Galu kako razgovara s Dalijem o projektu, pa čak i kako postavlja različite delove.
"Mogla je da bude model za Venerin san, ali ona je odlučila da bude umetnica", kaže de Dijego. Kako su rasli Dalijeva slava i bogatstvo, Gala je stalno bila uz njega, a njihov život je bio neprekidni krug pažljivo koreografisanih nastupa koji su svi bili deo "Dali projekta", kako ga Sera naziva.
Međutim, Dalijev uspeh nije se svideo nadrealistima, koji su mu dali pogrdni nadimak izveden anagramski iz njegovog imena i prezimena - avida dollars - "pohlepni dolari".
Od nemaštine do vrha: Neverovatna životna priča Arnolda Švarcenegera! (FOTO)
Galina ljubav prema kockanju i trošenju novaca na mlade ljubavnike bila je razlog zašto je paru neprestano trebao novac. Njeno ponašanje je bilo skandalozno. Nagovorila je Dalija da potpiše prazne listove papira na kojem su drugi onda slikali lažne slike, koje je ona prodavala za veliki novac kao da su originali i na tome zaradila veliki novac.
Nikako nije mogla da se kloni mladih ljubavnika, pa makar to bio i sin Maksa Ernsta, tada još tinejdžer koji se rodio u braku koji je Ernst rasturio upravo zbog Gale.
Međutim, Sera kaže da se njen sasvim drugačiji karakter ogleda iz uređenja dvorca Pubol, koji joj je Dali poklonio 1969. godine i za koji kaže da je "nadrealni objekat" u punom smislu te reči.
"Dvorac je asketski uređen, gotovo prazan osim nekoliko slika i detalja. Prikazuje nekog ko je proteran, a to je bila ona u određenoj meri. Moglo bi da iznenadi sve one koji su stalno slušali o toj muzi i čudovištu razne grozne priče, ali, možda je došlo vreme da se revidira njen lik i delo", kaže da Sera.
Od 1971. godine, Gala je leta provodila u dvorcu bez Salvadora i postavila mu je uslov da ne može da je posećuje ako se ne najavi, na šta je on pristao. 1980. dvorac postaje njen stalni dom, u kojem je i preminula 10. juna 1982. godine. Sahranjena je u grobnici dvorca, a Salvador se odmah nakon sahrane svoje najveće ljubavi i sam uselio ovde, sa željom da i on tu bude pokopan.
Pre nego što je umro 5 godina kasnije, 23. januara 1989. godine u 84. godini života, Salvador je dva puta pokušao da se ubije, jer nije mogao preboli Galinu smrt.
