Vreme ne leči bol

Tada nisi živ, tada samo postojiš: Ovako izgleda život nakon smrti voljene osobe!

Ona koja je uvek tešila druge na svojoj koži je iskusila da utehe zapravo nema

Lifestyle
Autor:
Foto: Shutterstock

Nekoliko dana nakon smrti njenog oca, Sju Morton, advokatica specijalizovana za zastupanje i odbranu mentalno bolesnih ljudi, trener i autor brojnih članaka o anksioznosti, tuzi i zavisnosti u roditeljstvu, počela je da čita knjige o prevazilaženju bola usled gubitka. To je bio njen plan da se izbori sa tugom i bolom.

 

Knjiga je trebalo da joj pomogne da prevaziđe intenzivan bol u duši i anksioznost koji su je praktično uništavali nakon što je izgubila oca.

 

"Ja sam ekspert za prevazilaženje bola i teškoća, a poslednjih godina i savetnik u kriznim situacijama, pa je izgledalo prilično jednostavno - smisliti plan i prevazići bol", ispričala je Sju.

 

Ona je verovala da će primoravanje sebe da zagazi u dubinu svog bola pomoći da brže preboli i vrati se u normalnu svakodnevicu. Zaronila je u svoja najjača bolna osećanja, kako bi što pre snizila intenzitet emocija koje je teški gubitak doneo. Ali, umesto da krene napred ili makar olakša sebi, Sju se našla zatočena u bolu. Ponovo je čitala knjige, ništa nije pomagalo.

 

Nije živela, samo je postojala.

 

Svi su joj govorili da život mora da se nastavi, ali Sju nije mogla ni napred ni nazad. Srce joj je bilo slomljeno. Depresija ju je savladala.

 

"Život ne čeka da se vaš bol "slegne". Tera vas da ustanete svakog dana, čak i kada ne želite. Vreme ne može da izleči bol", uverena je Sju.

 

Prolazili su dani, nedelje, meseci. U boljim danima, komunikacija sa drugim ljudima nije joj bila laka, a vremenom je postala izuzetno teška. Priznaje da se ponekad nije ni tuširala, nije ustajala iz kreveta, nije ni jela. Drugim danima je krila svoj bol i "nosila masku" nasmejanog lica dok je kuvala, čistila, igrala ulogu uspešne supruge i majke. Ipak, najveći deo vremena osećala se paralizovano bolom. Kada se noću budila da ide u toalet, talas tuge bi je ponovo oblio i narednih pola sata bi plakala, sve dok ne bi konačno zaspala. To joj se dešavalo tri do četiri puta nedeljno.

 

Svaki čovek nosi jednu traumu iz detinjstva i jednu masku: Psihološki test 5 povreda svakog razotkriva!

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Povrh svega, Sju je bilo sramota što nije u stanju da prevaziđe svoj bol. Pokušala je da tugu kanališe kroz umetnost. Ona ju je držala koncentrisanom neko vreme, ali osećaj da je i sama umrla nije je napuštao. Osećala je da koren njene tuge mora da ostane u njoj kako bi ostala vezana za svog oca. Nije želela da se udaljava od uspomena na njega.

 

"Iz nekog razloga, kroz bol sam osećala da sam još bliskija sa tatom", priseća se Sju.

 

Postoji pet faza tuge: bol, bes, poricanje, depresija i konačno prihvatanje. Sju je to znala. Znala je i da faze mogu da dolaze različitim redom, znala je da je to sve normalno, ali ona se nije osećala normalnom.

 

Bezgranična ljubav

 

Kako se prva godišnjica tatine smrti približabala, Sju je razmišljala o emocijama koje se nisu menjale i shvatila da joj je potrebna pomoć. Bez obzira na to što je pomogla mnogima da prevaziđu krize i prežive bol i onda kada se čini nemogućim, učenje kako da se izbori sa sopstvenim bolom bilo je i više nego teško.

 

"Bio je to dobar podsetnik za mene da smo svi mi samo ljudi i da smo svi ranjivi", istakla je žena.

 

Jedina stvar koja se u svem tom bolu ne menja jeste ljubav, koju ćemo uvek osećati za tog nekog koga više nema. Sju Morton je shvatila da takva ljubav nikada ne umire. Emocije su se menjale svakog dana, bila je i zbunjena i nesigurna, ali konstantno je osećala tu ljubav.

"Shvatila sam da je to zaista samo ljubav. Ljubav koju želite da date, ali ne možete. Sva ta "nepotrošena" ljubav skuplja vam se u uglovima očiju, u blokadu u grlu, u praznini u vašim grudima. To je ljubav koja nema gde da ode", citirala je Sju australijskog govornika Džejmija Andersona.

Sju je shvatila da mora da nauči kako da preusmeri svu tu ljubav koja nema gde da ode, na mesto na koje može "da se smesti". Bilo joj je potrebno da pronađe način da zadrži metafizičku vezu sa pokojnim ocem, i to joj je bilo dovoljno.

 

Kad umru mama i tata: Ovih 10 stvari se zauvek menjaju!

Ilustracija
Ilustracijafoto: Profimedia

Ispoštovala je sve tradicije, podigla spomenik, vodila dnevnik i slušala puno muzike koju je njen otac voleo.

 

"On nije tu, ali jeste", uverena je Sju.

 

Putovanje ka jednoj novoj sebi

 

Nakon smrti voljene osobe, mora da postoji prelazni period. Koliko će trajati - zavisi od osobe do osobe. A pronalaženje načina da se vratite u normalu zapravo je vaš lični put ka jednom novom sebi, smatra Sju.

 

"Naučiti da potpuno razumeš svoju tugu i užasan bol koji je prati, a onda da stigneš do tačke kada shvatiš da je ta tuga zapravo ljubav, to te promeni", dodala je.

 

Tuga nije nešto što mora da bude prevaziđeno. To je proces, reakcija na duboki emocionalni bol čija jačina može da varira iz dana u dan. Pronaći razlog za zahvalnost nije lako, ali ćete je jednom dostići ako u sebi otkrijete šansu da počnete ispočetka s ljubavlju.

 

"Spoznala sam sve darove koje vam samo tuga može doneti, čak iako nastavlja da boli. Zahvalna sam što sam imala toliko duboku sposobnost da volim svog oca tokom života, i što mogu da ga volim i sada, nakon što je zauvek otišao", poručila je Sju.

 

(Stil.kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs