9 najgorih eksperimenata nad ljudima u istoriji: Jezivije od ovog ne može

Kroz istoriju je sproveden niz zlih eksperimenata u ime nauke. Svima nam je poznat stereotip o ludom naučniku, često negativcu u popularnoj kulturi. Ipak, u stvarnom životu, dok nauka često spasava živote, ponekad naučnici čine užasne zločine kako bi postigli rezultate.

Razdvajanje trojki

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, klinički psiholozi predvođeni Piterom Nojbauerom, vodili su tajni eksperiment u kojem su razdvojili trojke jedne od drugih i dali ih na usvajanje kao jedince. Eksperiment, za koji se kaže da ga je delimično finansirao američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje, izašao je na videlo kada su se tri identična brata slučajno pronašla 1980. godine. Nisu imali pojma da imaju braću.

Dejvid Kelman, jedan od trojki, osećao je bes zbog eksperimenta: "Opljačkali su nas za 20 godina koje smo mogli provesti zajedno," rekao je Kelman u članku "Orlando sentinela".

Njegov brat, Edvard Galand, izvršio je samoubistvo 1995. godine u svom domu u Mejplvudu u Nju Džerzju, navodi "LA tajms". Dečji psihijatri koji su vodili studiju, Pиter Nojbauer i Viola Bernard, nisu pokazali kajanje, navode izveštaji, idući dotle da su rekli da su mislili da čine nešto dobro za decu, razdvajajući ih kako bi mogli da razviju svoje individualne ličnosti, rekla je Bernardова, prema "Kviletu".

Što se tiče toga šta je Nojbauer naučio iz svog tajnog "zlog" eksperimenta, to niko ne zna, jer se rezultati kontroverzne studije čuvaju u arhivi na Univerzitetu Jejl i ne mogu biti otpečaćeni do 2066. godine, izvestio je "NPR" 2007. godine. Nojbauer je neka svoja otkrića objavio u knjizi iz 1996. godine, "Nature's Thumbprint: The New Genetics of Personality", prvenstveno se baveći svojim sinom.

Prema portalu "Psychology Today", od 2021. godine, neki od radova dr Viole Bernard postali su dostupni za uvid na Univerzitetu Kolumbija. Reditelj Tim Vardl hronički je pratio živote trojki u filmu "Three Identical Strangers", koji je debitovao na Sandensu 2018. godine.

Nacistički medicinski eksperimenti

Možda najozloglašeniji zli eksperimenti svih vremena bili su oni koje je sproveo Jozef Mengele, SS lekar u Aušvicu tokom Holokausta. Mengele je pregledao dolazeće vozove u potrazi za blizancima na kojima bi eksperimentisao, nadajući se da će dokazati svoje teorije o rasnoj nadmoći. Mnogi su umrli u tom procesu. Takođe je sakupljao oči svojih mrtvih "pacijenata", navodi Memorijalni muzej Holokausta SAD.

Nacisti su koristili zatvorenike za testiranje tretmana za zarazne bolesti i hemijsko ratovanje. Drugi su bili prisiljavani da izdrže temperature smrzavanja i niske komore pod pritiskom za eksperimente u avijaciji, navodi Jevrejska virtuelna biblioteka. Bezbrojni zatvorenici bili su podvrgnuti eksperimentalnim procedurama sterilizacije.

Jednoj ženi, Rut Elijas, grudi su vezane kanapom kako bi SS lekari mogli da vide koliko će njenoj bebi trebati da umre od gladi, prema usmenoj istoriji koju je prikupio Muzej Holokausta. Na kraju je injekcijom usmrtila dete dozom morfijuma kako bi ga poštedela duže patnje. Neki od lekara odgovornih za ova zverstva kasnije su osuđeni kao ratni zločinci, ali je Mengele pobegao u Južnu Ameriku. Umro je u Brazilu 1979. godine, od srčanog udara, a svoje poslednje godine proveo je usamljen i depresivan, navodi "Gardijan".

Jedinica 731 Japanske carske vojske

Tokom tridesetih i četrdesetih, Japanska carska vojska sprovodila je biološko ratovanje i medicinsko testiranje na civilima, uglavnom u Kini. Predvođena generalom Širom Išijem, glavnim lekarom u jedinici 731, broj žrtava ovih brutalnih eksperimenata je nepoznat, ali se procenjuje da je umrlo čak 200.000 ljudi, prema proceni istoričara Šeldona H. Harisa u izveštaju "Njujork tajmsa" iz 1995. godine.

Brojne bolesti su proučavane kako bi se utvrdila njihova potencijalna upotreba u ratovanju. Među njima su bili kuga, antraks, dizenterija, tifus, paratifus i kolera, prema radu dr Roberta K. D. Petersona za Univerzitet Montana. Počinjena su brojna zverstva, uključujući inficiranje bunara kolerom i tifusom i širenje buva zaraženih kugom po kineskim gradovima.

Prema Petersonu, buve su bacane u glinenim bombama, koje su ispuštane sa visine od 200–300 metara i nisu ostavljale trag. Zatvorenici su marširali po ledenoj hladnoći, a zatim su na njima eksperimentisali kako bi odredili najbolji tretman za promrzline. Bivši članovi jedinice rekli su medijima da su zatvorenici bili drogirani otrovnim gasom, stavljani u komore pod pritiskom dok im oči nisu iskočile, čak i secirani dok su bili živi i svesni.

Nakon rata, američka vlada pomogla je da eksperimenti ostanu tajna kao deo plana da Japan postane saveznik u Hladnom ratu, navodi izveštaj "Tajmsa". Tek krajem devedesetih Japan je prvi put priznao postojanje jedinice, a tek 2018. godine otkrivena su imena hiljada članova jedinice, navodi "Gardijan".

"Eksperiment čudovišta"

Godine 1939. logopedi sa Univerziteta u Ajovi krenuli su da dokažu svoju teoriju da je mucanje naučeno ponašanje uzrokovano anksioznošću deteta zbog govora.

Nažalost, način na koji su odlučili to da sprovedu bio je da pokušaju da izazovu mucanje kod siročadi govoreći im da im je suđeno da počnu da mucaju u budućnosti. Istraživači su seli sa decom u Domu za siročad vojnika i mornara Ohaja i rekli im da pokazuju znakove mucanja i da ne bi trebalo da govore osim ako nisu sigurni da će pravilno govoriti.

Eksperiment nije izazvao mucanje, ali je učinio da ranije normalna deca postanu anksiozna, povučena i tiha. Budući studenti patologije Ajove nazvali su studiju "Eksperiment čudovišta" ("the Monster Study"), prema članku "Njujrok tajmsa" iz 2003. godine o istraživanju. Tri preživela deteta i imanja troje drugih na kraju su tužili Ajovu i univerzitet. Ajova se 2007. godine nagodila za ukupan iznos od 925.000 dolara.

Ubistva Burka i Hera

Sve do tridesetih godina 19. veka, jedina zakonski dostupna tela za seciranje od strane anatoma bila su tela pogubljenih ubica.

Pošto su pogubljene ubice bili relativna retkost, mnogi anatomi su kupovali tela od pljačkaša grobova, ili su sami vršili pljačke. "Krađa tela kao "profesionalno" zanimanje zapravo nije počela da se oblikuje sve do kraja 18. veka," rekla je Suzi Lenoks, autorka knjige o plačkašima grobova, za A"ll About History" u jednom intervjuu.

"Do tada bi studenti i anatomi vršili sopstvene upade u groblja, nabavljajući leševe kad god su mogli." Vlasnik pansiona u Edinburgu, Vilijam Her, i njegov prijatelj Vilijam Burk pronašli su način da isporuče sveže leševe za anatomske stolove u Edinburgu, a da zapravo nikada ne ukradu telo.

Od 1827. do 1828. godine, dvojica muškaraca ugušila su više od desetak podstanara u pansionu i prodali njihova tela anatomu Robertu Noksu, prema knjizi Meri Rouč "Stiff: The Curious Lives of Human Cadavers".

Noks očigledno nije primetio (ili mu nije bilo stalo) da su tela koja su mu donosili njegovi najnoviji dobavljači sumnjivo sveža, napisala je Rouč. Burk je kasnije obešen zbog svojih zločina, a slučaj je podstakao britansku vladu da ublaži ograničenja za seciranje. "Skandal je doveo do Zakona o anatomiji iz 1832. godine koji je učinio veći broj leševa legalno dostupnim školama," rekao je Malkolm Makalum, kustos Anatomskog muzeja u Edinburgu, za "All About History" u intervjuu.

"Ako biste umrli u azilu ili bolnici, a niste imali rodbinu ili sredstva za pokrivanje troškova sahrane, vaše telo bi išlo školama za seciranje. Ključno je da su institucije koje su obezbeđivale leševe snabdevale samo anatomske škole koje su bile povezane sa nastavnim bolnicama."

Hirurški eksperimenti nad robovima

Otac moderne ginekologije, Dž. Merion Sims, stekao je veliki deo svoje slave izvodeći eksperimentalne operacije (ponekad nekoliko puta po osobi) na ženama ropkinjama, navodi "The Atlantic". Sims i dalje ostaje kontroverzna ličnost do današnjeg dana, jer je stanje koje je lečio kod žena, veziko-vaginalna fistula, izazivalo užasnu patnju.

Žene sa fistulama, rupturom između vagine i bešike, bile su inkontinentne i često odbačene od strane društva. Sims je izvodio operacije bez anestezije, delom zato što je anestezija tek nedavno bila otkrivena, a delom zato što je Sims verovao da operacije "nisu dovoljno bolne da bi opravdale trud," kako je rekao na predavanju, navodi "NPR".

Argumenti se i dalje vode oko toga da li bi Simsove pacijentkinje pristale na operacije da su bile potpuno slobodne da biraju. Ipak, napisala je profesorka socijalnog rada sa Univerziteta Alabama, Durenda Ojanuga (Durrenda Ojanuga), u "Journal of Medical Ethics" 1993. godine, Sims je "manipulisao društvenom institucijom ropstva da bi sprovodio eksperimente na ljudima, što je po svim standardima neprihvatljivo." ,

Statua Simsa je uklonjena 2018. godine kao odgovor na tekuću kontroverzu, navodi "Gardijan".

Studija o sifilisu u Gvatemali

Rad profesorke Suzan Reverbi je razotkrio vreme kada su istraživači Američke službe za javno zdravlje namerno zaražavali ljude sifilisom, navodi Velesli koledž. Između 1946. i 1948. godine, Reverbijeva je otkrila, američka i gvatemalska vlada su sufinansirale studiju koja je uključivala namerno zaražavanje 1.500 gvatemalskih muškaraca, žena i dece sifilisom, navodi "Gardijan".

Studija je imala za cilj testiranje hemikalija za sprečavanje širenja bolesti. Prema Majklu A. Rodrigezu u radu iz 2013. godine; "Eksperimenti nisu sprovedeni u sterilnom kliničkom okruženju u kojem su bakterije koje uzrokuju SPU primenjivane u obliku uboda iglom ili oralne pilule. 

straživači su sistematski i više puta zloupotrebljavali duboko ranjive pojedince, neke u najtužnijim i najočajnijim stanjima, i teško pogoršali njihovu patnju." Oni koji su dobili sifilis dobili su penicilin kao tretman, otkrila je Reverbijeva, ali zapisi koje je otkrila ukazuju da nije bilo praćenja niti informisanog pristanka učesnika. U oktobru 2010. godine, državna sekretarka Hilari Klinton i sekretarka za zdravstvo i ljudske usluge Ketlin Sebelijus izdale su zajedničko saopštenje u kojem su se izvinile za eksperimente, navodi "Gardijan".

Taskigi studija

Najpoznatiji propust u medicinskoj etici u Sjedinjenim Državama trajao je 40 godina. Godine 1932. prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, Američka služba za javno zdravlje pokrenula je studiju o zdravstvenim efektima nelečenog sifilisa kod crnih muškaraca.

Istraživači su pratili napredovanje bolesti kod 399 crnih muškaraca u Alabami i takođe proučavali 201 zdravog muškarca, govoreći im da se leče od "loše krvi." Zapravo, muškarci nikada nisu dobili adekvatan tretman, čak ni 1947. godine kada je penicilin postao lek za lečenje sifilisa.

Tek kada je novinski članak 1972. godine izložio studiju javnosti, zvaničnici su je obustavili, navodi zvanični sajt Taskigi studije.

Stanford zatvorski eksperiment

Godine 1971. Filip Zimbardo, sada profesor emeritus psihologije na Univerzitetu Stanford, krenuo je da testira "prirodu ljudske prirode," kako bi odgovorio na pitanja poput "Šta se dešava kada dobre ljude stavite u zle situacije?"

Način na koji je pristupio odgovaranju na svoja pitanja o ljudskoj prirodi, mnogi su smatrali i smatraju neetičnim. Napravio je zatvor i platio studentima da glume stražare i zatvorenike, koji su se neizbežno transformisali u zlostavljačke stražare i histerične zatvorenike. Eksperiment je obustavljen nakon samo šest dana jer su stvari brzo postale haotične.

"Za samo nekoliko dana, naši stražari su postali sadistični, a naši zatvorenici su postali depresivni i pokazivali znakove ekstremnog stresa," izjavio je Zimbardo, navodi "Times Higher Education".

Stražari su se, praktično od početka, užasno ponašali prema zatvorenicima, ponižavajući ih skidanjem do gola i prskanjem njihovih tela hemikalijama za dezinsekciju, i generalno ih maltretirajući i zastrašujući, navodi sajt "Stanford Prison Experiment".

Ispostavilo se, prema izveštaju sa portala "Medijum" iz juna 2018. godine, da stražari nisu sami postali agresivni, već ih je Zimbardo podsticao na zlostavljačko ponašanje, a neki od zatvorenika su lažirali svoje emocionalne slomove. Na primer, Daglas Korpi, dobrovoljac zatvorenik, rekao je da je lažirao slom da bi bio pušten ranije kako bi mogao da uči za ispit, piše 

Uprkos tome, eksperiment je bio osnova za razumevanje psihologa, čak i istoričara, o tome kako čak i dobri ljudi mogu postati tako zli kada se stave u određene situacije, navodi Američko psihološko udruženje.