Ovaj eksperiment predstavlja najtužnija i najupečatljivija zapažanja u razvojnoj psihologiji.
Dvoje novorođenčadi ležale su jedna pored druge u bolnici. Ali dok je jedna od beba dobijala pažnju, igračke, nežni dodir i umirujući glas, druga je ostavljena gotovo potpuno bez nadzora, bez kontakta očima, bez milovanja, bez razgovora. Samo minimum medicinski neophodne nege.
Vremenom se pojavila jasna razlika: Beba o kojoj se brinulo razvila je mirnije disanje, živo reagovala na stimuluse i pokazivala rane znake emocionalne veze.
Zanemarena beba, s druge strane, postajala je tiša, delovala je apatičnije i na kraju jedva da je plakala. Ne zato što je bila zadovoljna, već zato što je interno odustala.
Istraživači u takvim zapažanjima vide koliko su bliskost i briga ključni za zdrav razvoj.
Nedostatak naklonosti može dovesti do odloženog emocionalnog i kognitivnog razvoja, slabijeg upravljanja stresom, poremećaja vezanosti, kasnijih poteškoća u ophođenju sa drugim ljudima i depresije.
