Nedavno sam se vratila sa zimovanja na kojem sam bila sa porodicom. Kažu da za majku nema odmora, sve dok na njega ide sa decom. Izgleda da su bili u pravu. Naime, bilo mi je stvarno lepo prva tri dana: šetnja, kuvano vino, nema stresa, samo sankanje (nisam ja za skije) i iscrpljena deca koja su u dubokom snu već u 21h.
Ali, nakon trodnevnog raja, osetim prve znake prehlade. Slinim, šmrcam, kijam, kašalj grebe grlo. Pošto imamo dvoje dece, kažem mužu da ih izvede napolje dok se ja odmaram u sigurnosti hotelske sobe. Ali, on krene da izvrdava uz obrazloženje da ja samo "treba da sedim u kafiću i gledam ih kroz prozor kako se sankaju".
Krenem ja, ali ne lezi vraže: tamo shvatim da me moja prehlada nije lišila majčinstva, pa bolesna ili ne moram da jurcam za decom, brišem slinave noseve, presvlačim mokre rukavice. Nije mi bilo pravo. Da se razumemo, nimalo mi nije bilo pravo. I taman kada sam zaustila da mužu "saspem" u lice razne pritužbe na račun mog prisustva tamo, setila sam se jedne rečenice:
"Ne slažem se, ali prihvatam!"
Ova fraza je skovana davne 1980. godine i aktivno su je popularizovali u Intelu i Amazonu. Ovo je princip upravljanja koji uključuje zdravu raspravu i prigovor prilikom donošenja odluke, ali zahteva od strana da potpuno podrže ranije donesenu odluku.
Džef Bezos opisao je ovaj princip na sledeći način:
"Ova fraza štedi mnogo vremena. Ako ste, uprkos nedostatku dogovora u nešto sigurni, recite: "Slušajte, znam da o ovom pitanju imamo različito shvatanje, ali iskoristimo priliku. Samo se složite sa mnom, ali i dalje se držite svog mišljenja."
Ne slagati se, ali prihvatiti nije neki jednostavan slogan. Ovo je praktičan način da pokažete svoj nivo emocionalne inteligencije u stvarnom svetu.
Na primer, u slučaju ovog zimovanja, popustila sam suprugu i došla sam u kafić da "nadgledam" skijanje i grudvanje dece. Naravno, udobnije bi mi bilo u sobi, ali prehlađena mogu biti bilo gde! Moje ležanje u sobi bi pokvarilo njihovo raspoloženje. Stoga sam sve izvagala u svojoj glavi i rekla:
"Dragi, bio si u pravu. Bolje je što sam došla ovde, ali ne mogu da izlazim napolje, pa ti brini o njima, a kada se smrznu šalji ih ovamo na toplu čokoladu."
"Naravno," rekao je muž oduševljeno i u mom braku zavladao je mir.
Uspela sam da preživim tih par sati u kafiću uz čaj i vatru. Kasnije smo otišli na ručak, pa na dremku i meni je bilo bolje. Zahvaljujući samo jednoj frazi uspela sam da izbegnem pravu katastrofu:
"Ne slažem se, ali prihvatam."
Kako ovaj princip može da ti spase život?
Možda ste čuli za Harvard Studio za razvoj odraslih, jedan od najopsežnijih sudija emocionalnog blagostanja u istoriji. Izvodio se 80 godina, a njegovi rezultati su naučnicima dali mnogo informacija o fizičkom, mentalnom i emocionalnom zdravlju pojedinih osoba.
Robert Valdinger, autor sudije i profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvarda kaže:
"Najčudnije otkriće je da naši odnosi i koliko smo srećni u vezi imaju ogroman uticaj na naše zdravlje. Briga o sopstvenom telu je veoma važna, ali rad na vezama je oblik brige o sebi."
Istraživanja su otkrila da čovekov nivo zadovoljstva svojim brakom/vezom u dobi od 50 godina utiče na probleme holesterola u krvi.
Profesor Valdinger kaže: "Zdrav brak/veza nas čini zdravijim i srećnijim. Tačka."
Ali kako se to odnosi na princip "Ne slažem se, ali prihvatam"?
U svim našim vezama tražimo podršku. Naravno, čak i bliski ljudi imaju nesuglasice. Te razlike u mišljenju pomažu nam da rastemo i razvijamo se. Ali kada je reč o odlučivanju, dešava se da nijedna diskusija na svetu ne može promeniti tuđu tačku gledišta.
U takvim trenucima se zapitajte: "Da li bez svađe mogu to da prihvatim?" Ako je tako, pokažite partneru spremnost na kompromis i on će vam uzvratiti.
Ovo mi je godinama pomagalo da održim brak. Ali to je glavni razlog zašto je, uprkos 11 godina braka, dvoje dece i stresa, veza između mene i supruga jača nego ikad ranije.
