Ljudi su praktično programirani da brinu. Želja da zaštitimo voljene skrivena je u našim genima, aprirodna briga i dragim ljudima ima brojne pozitivne efekte - donosi nam poverenje, bliskost, usavršavamo veštine timskog rada, prilagođavanje...
Ali, šta će se desiti ako briga za druge potpuno potisne brigu o samom sebi?
U ovakvoj situaciji, realnost drage osobe postaje naša realnost, počinjemo da živimo njen život umesto svog. Opasnost duboke empatije počinje u tački kada zbog dragih ljudi počnemo da ignorišemo sopstvene potrebe. Toliko se fokusiramo na druge, da na sebe potpuno zaboravimo.
Ipak, zanemarivanje sebe ne može da prođe bez posledica. Ovo su tri koje vas sigurno čekaju!
1. Smanjena sposobnost empatije
U pitanju je emocionalna iscrpljenost koja se javlja iz ispovesti o patnji drugih ljudi. Može biti uzrokovana samo jednim događajem koji se desio dragoj osobi, ali vremenom može da se pogorša. Nauka je dokazala da čak i samo posmatranje tuđih problema može da izazove veliki stres, koji se bukvalno uvlači u mozak slušaoca/posmatrača, da i on sam na kraju počne da oseća šok, bespomoćnost i bezizlaznost, iako taj događaj realno ne utiče na njegov život.
Ako ignorisanje ovako snažan uticaj na našu psihu i ništa ne preduzimate da zaštitite sebe, vremenom će vam se promeniti pogledi na svet, nećete moći da kontrolišete emocije, kognitivne sposobnosti će oslabiti i imaćete probleme sa spavanjem. Vremenom može da se razvije i osećaj napuštenosti.
Psiha strada prva, telo propada: Kako da istrenirate mozak da prestane da brine!
2. Sekundarna trauma
Kad previše brinemo o drugim ljudima, praktično postajemo "inficirani" njihovim stresom, ali još je gore kada sa čovekom dolazi i njegov bol, koji mi nesvesno preuzimamo. Sekundarna trauma je psihološka posledica izazvana mešanjem u tuđe probleme i teška iskustva. Naravno, mešamo se iz najbolje namere, a ne primećujemo da nas to vremenom vodi ka smanjenoj sposobnosti saosećanja, jer vremenom zbog tuđih iskustava počinjemo da patimo od noćnih mora, preteranog uzbuđenja, preterane brige...
Dok brinemo o bližnjima i njihovim emotivnim ranama, briga o sebi i sopstvenom mentalnom zdravlju jednako je važna!
3. Pregorevanje
Ponekad ne brinemo samo za ljude, već i za stvari, poput posla. I to više nego o sopstvenom zdravlju! Vremenom, stres zbog preterane brige dovešće do "pregorevanja". U takvim trenucima teško nam je baš na poslu, ali i generalno u životu, nismo zadovoljni ničim i osećaj da je sve u redu počinje da bledi.
Sve ovo može da se izbegne ako na vreme počnete da brinete o sebi. Morate da budete spremni da bar deo energije koju usmeravate na druge, umerite ka sebi.
Briga o sebi nije trend, to je važan proces kojim štitimo sebe i svoje mentalno i fizičko zdravlje, jer preterana briga o drugima zaista ima svoje posledice. Obratite pažnju na svoje potrebe, dajte sebi šansu, baš kao što to rade i svi drugi ljudi.
Napomena: Da biste izbegli ove posledice, ne treba da prestanete da brinete o dragim ljudima - sve što treba da uradite jeste da stavite sebe na prvo mesto, a ostale na drugo, treće, četvrto...
