"Tihi tretman" je strategija koja se često koristi od ljudi koji izgledaju kao da poseduju veliku samokontrolu i tvrde da su racionalniji od emocionalnog. Istovremeno, to se ne odnosi samo na izraz pasivnog nasilja, već i na skrivenu strategiju psihološkog zlostavljanja. Odnosno, to može duboko oštetiti drugu osobu.
Tihi tretman karakteriše grupa ponašanja čiji je cilj ignorisanje drugog. Vidimo ga u svim vrstama odnosa: parovi, prijatelji, roditelji i deca, rođaci, itd. Upotreba tihog tretmana podrazumeva prethodni sukob.
Ponekad, međutim, žrtva ovog tipa ponašanja nije svesna sukoba, upravo zato što ga druga strana nije izrazila otvoreno.
Tihi tretman uključuje akcije kao što su: odbijanje razgovora s nekim, nepriznavanje onoga što kažu, pretvaranje da ih ne možete čuti, distanciranje ili izbegavanje njihovog društva kao da su zarazne, zanemarujući njihove izričite zahteve ili potrebe, ili bilo koje vrsta ponašanja koje nastoji da se osoba oseća nevidljivo ili loše. Ove vrste ponašanja su prilično štetne. Ne samo da pokazuju nezrelost i nedostatak emocionalne inteligencije, već mogu imati ozbiljne posledice za drugu osobu.
Osoba koja je meta tihog tretmana može osetiti vrlo intenzivne negativne emocije. Ignorisanje osobe znači da oni ništa ne vrede, da nisu bitni. Stvari postaju još nezdravije kada se sve ovo dešava u okrutnoj i hladnoj tišini, koju žrtva ne zna da tumači.
Ljudi koji su ignorisani na kraju postaju preplavljeni osećanjima tuge koja ponekad mogu dovesti do depresije. Oni takođe osećaju bes, strah i krivicu. Ignorisanje nekoga je način na koji se na njih indirektno optužuje ili pokazuje prst na njih. Upravo to čini ovu strategiju nezdravim načinom rešavanja sukoba.
Žrtve ovog tipa ponašanja imaju tendenciju da se osećaju izuzetno uznemireno. Oni ne mogu da shvate šta rade pogrešno ili zašto ih druga osoba tretira na ovaj način. Kao da gube kontrolu i to izaziva mnogo stresa. Zbog toga se ovo smatra oblikom zlostavljanja. Nema vikanja ili udaranja, ali ima dosta nasilja.
Urađene su studije koje pokazuju da osećaj isključenosti ili ignorisanja može prouzrokovati promene u mozgu. Zona ljudskog mozga nazvana "prednji cingularni korteks" odgovorna je za otkrivanje različitih nivoa bola. Naučnici su dokazali da se ova zona aktivira kada nešto primi tihi tretman. Aktivacija u ovoj zoni znači da se pojavljuju i fizički simptomi.
Neki od uobičajenih simptoma su glavobolje i probavni problemi. Umor i nesanica su takođe česte. Ako je situacija ozbiljna i dugotrajna, mogu se pojaviti ozbiljni problemi, kao što su povećanje krvnog pritiska, dijabetes ili čak i bolesti poput raka. Autoimuni sistem je takođe pogođen, prvenstveno zbog visokog nivoa stresa koji uzrokuje situacija. Posledice su još ozbiljnije ako je osoba koja daje tihi tretman autoritet kao što je učitelj/nastavnik/profesor, roditelj ili šef.
Ponekad tihi tretman koriste dvoje ljudi koji se vole, kao što su romantični partneri, dobri prijatelji, braća i sestre, itd. Ponekad ljudi misle da će, ako koriste tihi tretman, druga osoba promeniti svoje ponašanje ili učiniti ono što druga osoba želi da to urade. Oni, međutim, veoma greše. Ignorisanje druge osobe kao vid kažnjavanja samo uništava odnose.
Kao i kod mnogih taktika, koje su defanzivne i rezultat nesigurnosti, upotreba ove pokazuje veoma loše komunikacijske veštine.
Tišina često može biti zdrava, međutim, kada se tišina koristi kao metoda kontrole ili kažnjavanja, ona postaje zlostavljanje!
Niko ne bi trebalo da dozvoli da ih neko drugi ignoriše, barem ne bez objašnjenja njihovog ponašanja. I niko ne bi trebalo da pokuša da reši konflikt koristeći tihi tretman. Kada postoji problem između dvoje ljudi, jedina zdrava stvar je uključiti se u dijalog kako bi se pronašla rešenja. Tišina i distanca samo stvaraju više problema i, na kraju, apsolutno ništa ne rešavaju!
