Ponekad je samo pet minuta tišine dovoljno da vam donese duševni mir, dobro raspoloženje i optimizam. Nekoliko minuta provedenih daleko od buke i beskrajnih razgovora o bilo čemu, mozak počinje da radi na potpuno novom nivou. Rezultati naučnih studija pokazuju da je ljudima, bez obzira koliko društveni bili, potrebna periodična tišina da bi se podstaklo stvaranje novih neurona i veza između njih.
Skoro svi mi na podsvesnom nivou osećamo da nam s vremena na vreme mala tišina može doneti samo dobro. Kažemo s vremena na vreme, jer činjenica da je čovek u potpunoj tišini i izolaciji duže vreme izuzetno negativno utiče na psihu.
Tišina pomaže mozgu da stvori nove neurone
Živimo u svetu ispunjenom bukom. Kad smo kod kuće, televizor obično radi negde u blizini, kad odemo negde, naša omiljena muzika svira u slušalicama, okruženi smo bukom motora i razgovorom drugih ljudi u vozilima, a "nenametljiva" muzika svira sa zvučnika u supermarketima. Ukratko, živimo u okruženju u kojem je potpuna tišina praktično nedostižna, gde su zvukovi sastavni deo života i naš um ih polako apsorbuje.
Psiha strada prva, telo propada: Kako da istrenirate mozak da prestane da brine!
Ali ako uspemo da se okružimo potpunom tišinom barem jednom dnevno, to će imati gotovo magičan efekat na mozak. Jedan od efekata tišine je značajno ubrzanje formiranja novih neurona u hipokampusu - području mozga koji je odgovoran za pamćenje i emocije. A to zauzvrat doprinosi boljoj jasnoći razmišljanja, kao i boljem razumevanju našeg okruženja i nas samih.
Tišina poboljšava empatiju
Kada uživamo u duševnom miru ili, na primer, sebi priredimo pet minuta tišine, to značajno poboljšava funkcionisanje delova mozga zaduženih za empatiju i saosećajnost. To znači da tišina poboljšava sposobnost mozga da deli osećanja drugih ljudi i uživa u svetu oko nas.
Tišina oslobađa od stresa i pomaže vam da donesete bolje odluke. Kada naše okruženje postane previše bučno, ono aktivira strukturu mozga, zvanu "amigdala". Ovaj mali deo mozga deo je našeg instinktivnog odbrambenog mehanizma od pretnji, koji nam ukazuje na opasnosti koje nas okružuju. A amigdala uzima kao pretnju svaki prilično glasan zvuk, na primer, buku ulice koja je puna automobila. Kao rezultat toga, ovaj deo mozga prelazi u "zaštitni režim", povećavajući nivo stresa i proizvodnju kortizola.
13 hobija koji će sprečiti mozak da propadne: Bistri i u poznim godinama!
Rezultati studije koju je objavilo Američko psihološko udruženje pokazuju da tišina ne samo da značajno smanjuje nivo stresa u našim telima, već takođe doprinosi proizvodnji hemijskih supstanci kao što su serotonin, endorfin i oksitocin - supstance koje poboljšavaju naše raspoloženje.
Štaviše, samo nekoliko minuta tišine znatno poboljšava osećaj blagostanja. Postajemo mnogo samopouzdaniji, doživljavamo sebe pozitivnije i kao rezultat toga počinjemo da donosimo uravnotežnije i zdravije odluke.
Dakle, tišina poboljšava našu memoriju, pomaže da se bolje fokusiramo, brže obradimo informacije. Svesniji smo onoga što se dešava s nama i oko nas i spremni smo za ono što nam se može dogoditi u životu.
Kao što je napisao Fridrih Niče: Put ka uspehu uvek počinje tišinom. Dakle, naučimo barem s vremena na vreme da "isključimo" bučni spoljašnji svet i iskoristimo tišinu koju smo dobili da krenemo na put u naš unutrašnji svet.
