Celi život slušamo kako treba da se bojimo zasićenih masnoća kao što je maslac, ali sve više i više je dokaza za to da zasićene masnoće nisu nešto što bi trebalo izbegavati.
Količina dokaza koji povezuje zasićene masti i holesterol i bolesti srca je slaba ili nikakva. Nažalost, medicina sporo dolazi do ovih zanimljivih informacija i nastavlja da zagovara nezdravu i neučinkovitu ishranu s niskim udelom masnoća i lekovima za snižavanje holesterola onima koji boluju od srčanih bolesti. Dokaz za to je toliko neoboriv da je čak i časopis "Time" nedavno objavio članak koji govori o tome kako je maslac, zapravo, zdrav.
Zablude o zasićenim masnoćama
Svetski poznati kardiohirurg Dr Dvajt Lundel izjavio je nedavno o zabludi protiv upotrebe zasićenih masnoća:
"Životinjske masti sadrže manje od 20% omega-6 i manje su verovatnije kao uzročnici upala od navodno zdravih, tzv. polinezasićenih ulja. Zaboravite na “nauku” koja već decenijama govori isto. Nauka koja samo zasićene masnoće navodi kao uzročnike bolesti srca. Nauka koja govori da zasićene masnoće povećavaju holesterol u krvi, takođe je vrlo slaba. Budući da sada znamo i imamo dokaze da holesterol nije uzrok bolesti srca, zabrinutost u odnosu na zasićene masnoće danas je apsurdna.”
Jednostavno rečeno, dokazi koji povezuju bolesti srca s mastima su slabi, dok su dokazi povezani s upalom uzrokovanom procesiranom hranom poput belog brašna, belog šećera i hemijskih aditiva puno jači.
Dr Lundel nastavlja da obašnjava:
"Ono što možete da učinite je da odabirate hranu koju su jele naše bake i deke, a ne hranu koju su jeli naši roditelji, onu iz supermarketa. Uklanjanjem upalne hrane i dodavanjem esencijalnih hranjivih minerala iz sveže, neprerađene hrane popravićete godinama nastajalih oštećenja u arterijama i celom telu, nastalih konzumacijom tipične brze ishrane. “
Zato smo zagovornici tradicionalne ishrane. Tradicionalna hrana upravo je ona koju su servirale naše bake, mnogo pre nego što je većina porodičnih stolova postala ispunjena veštačkom, industrijski procesiranom hranom.
6 najzdravijih ulja za kuvanje
Sledeća lista predstavlja 6 najzdravijih ulja za kuvanje. Takođe su navedene i tačke sagorevanja za svaku od njih, odnosno najvišu temperaturu do koje se ulje može zagrejati pre nego što postane opasno (oksidirano ili kancerogeno). Poznavanje tačke sagorevanja svakog ulja pomoći će vam da odredite želite li da ga koristite na niskoj ili visokoj temperaturi kuvanja.
1. Ghee (pročišćeni maslac)
Za ghee su mnogi već čuli, a neki su ga već i uveli u svakodnevnu upotrebu. Tradicionalno se koristi u Indiji za ajurvedsko kuvanje. Ima odlične zdravstvene karakteristike (i prednosti!) i ima prilično visoku tačku sagorevanja. Ghee je bogat topivim masnim mineralima i vitaminima A, D i K2. Takođe je bogat CLA (konjugiranom linolenskom kiselinom), esencijalnom masnom kiselinom koja se nalazi gotovo isključivo u životinjama koje se uzgajaju travom i za koju se veruje da štiti od raka, bolesti srca i dijabetesa tipa II.
Budući da su mlečni minerali uklonjeni iz ghee-a njegovom pripremom, to znači da su uklonjeni i kazein i laktoza, elementi u mlečnim proizvodima na koje su mnogi osetljivi. Vrlo često su osobe, inače osetljive na mlečne proizvode, tolerantne na ghee (posavetujte se s lekarom ako imate ozbiljnu alergiju). Uklanjanje krutih mlečnih minerala iz njega, takođe omogućuje da ga koristite na višim temperaturama (do 485 °).
Koristite ghee za kuvanje, pečenje, prženje, pohovanje…za pripremu svih jela na tiganju.
Tačka sagorevanja: 425-480 ° (zavisno od čistoće)
2. Kokosovo ulje
Ne samo da kokosovo ulje ima divan ukus koji ide sjajno sa svim slanim i slatkim pečenim ili prženim jelima (a posebno sa thajlandskom hranom), nego ima i brojne zdravstvene prednosti. Ponekad kuvanje s ovim uljem donosi jelu blagi ukus kokosa, ali može se vrlo uspešno “zakamuflirati” drugim dominantnim ukusima, koji će taj ukus kokosa potpuno prekriti. Takođe, možete koristiti rafinisano kokosovo ulje ako uopšte ne želite ukus kokosa.
Kokosovo ulje pomaže pri gubitku težine, podržava zdravlje srca, podstiče metabolizam i koristi koži. Ima i odlične karakteristike za normalizaciju metabolizma.
Sirovo devičansko kokosovo ulje najbolje je koristi kod kuvanja ili pečenja na nižim temperaturama. Rafinisano kokosovo ulje ima višu tačku sagorevanja i manje se oseća ukus kokosa. Rafinisano kokosovo ulje može imati i malo manje zdravstvenih prednosti u odnosu na devičansko kokosovo ulje, ali je i dalje zdrava opcija za kuvanje na visokim temperaturama. Kada tražite kokosovo ulja proverite, da nije hidrogenirano ili obrađeno heksanom.
Tačka sagorevanja: devičansko, sirovo ili nerafinisano: 280 °-365 °, rafinisano: 400 °-450 °.
3. Maslinovo ulje
Maslinovo ulje je zdrava masnoća koja sadrži korisne antioksidante i ima protiv upalna svojstva. Najbolje ga je koristi za pripremu nepržene ili sirove hrane, kao što je preliv za salatu ili jela od sirovog povrća, ali se može koristiti i za pripremu hrane na niskom stupnju zagrevanja.
Nažalost, neki prodavači maslinovog ulja kombinuju maslinovo ulje s jeftinim biljnim uljima, iako je na flašama naznačeno da se radi o 100% maslinovom ulju. Zato pazite da je maslinovo ulje koje kupujete čisto, kupujte ga od proverenih dobavljača, inače nesvesno možete konzumirati nezdrava ulja.
Tačka sagorevanja: 320 ° -350 °
4. Ulje avokada
Ulje avokada ima visoku tačku sagorevanja (475 ° -520 °), međutim, sadrži i količinu omega-6 višestruko nezasićenih masti koje, u većoj količini, mogu da uzrokuju upalu. Zbog toga ne koristite ulje avokada kao svoje ”prvo” ulje za svakodnevno kuvanje, ali je dobar izbor za povremenu upotrebu.
Ulje avokada dobija se hladnim tešnjenjem sveže pulpe avokada. Boja mu varira od svetlozelene do intenzivno zelene ili smeđe-zelene boje.
Bogato je esencijalnim masnim kiselinama, lecitinom, vitaminom E i beta-karotenom.
Tačka sagorevanja: 475 ° -520 °.
5. Palmino ulje
Palmino ulje je sjajna zdrava opcija za kuvanje na visokim temperaturama. Naziv palmino ulje koristi se za ulje proizvedeno iz pulpe (“mesa”) plodova uljnih tipova palme, najviše od afričkog soja Elaeis guineensis (“palma uljarica”). Od jezgri (koštica) plodova istih vrsta palme proizvodi se i ulje palmine jezgre, koje sadrži znatno viši postotak zasićenih masti. Od palminog ulja vrlo se razlikuje kokosovo ulje koje se proizvodi od plodova koje rastu na drugačijim vrstama palmi. Bilo je mnogo kontroverzi oko palminog ulja jer su mnoge plantaže palminog ulja doprinijele desetkovanju afričkih prašume.
Tačka sagorevanja: 430 ° -455 °.
6. Maslac
Za razliku od uvreženog mišljenja, visokokvalitetni maslac može biti i te kako dobar. Naša tela trebaju prehrambeni holesterol kako bi ispravno funkcionisao. Maslac je enrgetski i nutritivno visoko vredna i zdrava namirnica, koja osim velikog udela masnoća ima i velik udeo proteina, vitamina i minerala. Osnovni je izvor ishrane u mnogim kulturama već hiljadama godina. Dobija se procesom “bućkanja” iz osnovne sirovine slatke i kisele pavlake, a sastoji se od vode (80%) i minerala (16%).
Ne zamenjujte maslac s margarinom. Maslac se dobija preradom mlečne masti, a margarin industrijskom preradom biljnih ulja. Maslo je maslac niže, lošijeg kvaliteta, nastao kao produkt maslaca. Sadrži manji udeo vode pa je teže maziv i smanjena mu je nutritivna vrednost.
Maslac treba koristiti na niskim temperaturama.
Tačka sagorevanja: 325 ° -375 °.
