Stručni saveti

Strah i stres mogu da izazovu ozbiljne bolesti: Evo kako da ih savladate i sami se izlečite!

Doktorka Lisa Rankin, posvetila se izučavanju straha u cilju da pomogne svojim pacijentima da se samostalno izleče
Saveti stručnjaka
10:02h Autor:
Foto: Thinkstock

Strah s kojim se nismo suočili oduzima nam životnu radost, pretvara nas u svoje zatvorenike i ugrožava naše zdravlje, postajući ozbiljan faktor rizika za srčani udar, dijabetes ili rak. Lisa Rankin je lekar, spisateljica, predavačica i osnivačica Instituta zdravlja.

 

U području njenog interesa je spoj nauke i duhovnosti te buđenje svesti, prvenstveno o strahu, a u svrhu samoisceljenja.

 

Autorka je brojnih naučnih radova i knjiga među kojima su najpoznatije "Um iznad medicine" i "Lek za strah."

 

U prvoj knjizi govori o tome kako se snagom uma i promenom razmišljanja sami možemo izlečiti, a u drugoj otkriva kako prigrliti vlastiti strah i pretvoriti ga u saveznika.

 

Nakon što je shvatila da u mnogim situacijama ne može pomoći svojim pacijentima, jer je spoznala da oni to moraju sami učiniti, napustila je lekarski poziv i postala trener života.

 

Čega god da se plašite, pravilo je uvek isto: Kako da zauvek pokorite strah!

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Fiziologija straha

 

Sigurno vam je dobro poznata situacija kada se pojavi loša misao, na primer: Bojim se da ću se teško razboleti.
I onda tu misao stalno vrtite u glavi, ne znajući da tako zapravo samo hranite, odnosno pojačavate svoj strah. Nezavisno od toga da li vam preti stvarna opasnost ili ne, nakon takve misli u vašem mozgu se pokreće amigdala – svojevrsni centar za strah, koji proizvodi stresnu reakciju u telu.

 

U telu se luče hormoni stresa kortizol, adrenalin i noradrenalin, koji telo pripremaju za situaciju bori se ili beži (fight or flight). Amigdala sarađuje s delom mozga koji se naziva talamus, a koji prima informacije, zatim s hipokampusom, koji pamti, te s cerebralnim korteksom, u kojem se odvija naše razmišljanje. Čak i dugo vremena nakon nestanka stvarne pretnje, sve što pokreće osećaj straha, lančanom reakcijom stimuliše navedene delove mozga i čini zatvoreni krug – kaže dr Rankin.

 

I zbog toga možete postati hronično prestrašeni i anksiozni.

 

Stres i strah vode u bolest

 

Danas smo stalno pod stresom. Ali da li znamo uopšte šta je to stres? Stres nije ništa drugo nego strah, briga i anksioznost odeveni u društveno prihvatljivije ruho. Svaki put kada doživite stresnu situaciju, pojačava se delovanje vaše amigdale na pretnje, stoga postajete osetljivi na strah. Stresne reakcije tela bukvalno troše deo vašeg mozga – hipokampus, koji je zadužen za sećanja, a hormon stresa kortizol slabi neuronske sinapse u mozgu i usporava stvaranje novih.

 

Dakle, stres, odnosno strah, ubrzava propadanje vašeg mozga! Stres takođe budi simpatički sistem i telo se ponaša kao da je pod stvarnom pretnjom pa svu krv preusmerava prema većim organima, poput mozga i srca.
A kada se strah otme kontroli i postane vaše trajno stanje, ti mehanizmi odbrane prestaju da funkcionišu i otvara se put raznim oboljenjima.

 

Ali, kada strah zamenite emocijama poput ljubavi, zahvalnosti, osećaja povezanosti i slično, uključuje se vaš parasimpatički sistem te se krv preusmerava prema probavnim organima i imunosnom sistemu. To znači da se, kada je vaše telo opušteno, uključuju mehanizmi koji štite od bolesti.

 

Izbacite strah iz života: Jednostavan način da postanete stena od čoveka!

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

 

Istinski i lažni strah

 

Dr Rankin navodi dve vrste straha - istinski i lažni strah. Istinski strah možete osetiti kad vam preti stvarna opasnost - nesreća ili čak smrt. To je koristan strah koji aktivira telo za samoobranu.

 

"Glas istinskog straha javlja se s namerom da vas spasi”, kaže dr Rankin.

 

S druge strane, lažni strah javlja se kad nema stvarne opasnosti. Naprimer, čeka vas neki poslovni sastanak, a u vama se javlja lažni strah u obliku strepnje, brige, zabrinutosti oko toga šta će dalje biti, hoćete li stići na sastanak, hoćete li razočarati saradnike… I najčešće se ništa od toga ne dogodi.

 

To je bezrazložan i često neopravdan strah koji vas dugoročno može dovesti do fizičkih obolenja.

 

Šta učiniti s lažnim strahom?

 

Budući da se lažnog straha ne možete potpuno osloboditi, rešenje je da promenite svoj odnos prema njemu. Kako? Dopustite mu da postane vaš učitelj.

 

“Kad se strah pojavi, ne reagirajte automatski. Umesto toga, preispitajte ga. Otvoreno, znatiželjno, pitajte ga čemu vas može naučiti", savetuje dr Rankin.

 

Ako još iz detinjstva vučete naviku da se grčevito držite sigurnosti, to vas uveliko ograničava u životu. Zbog toga se jako bojite promena i nekih novih situacija. Ali ne zaboravite da živite u svetu koji ne garantuje baš ništa stalno i sigurno. Ublažite svoje strahove tako da prestanete da tražite sigurnost. Shvatite da je lepota života upravo u neizvesnosti i nesigurnosti. Strah će vam tako pomoći da osvestite spoznaju kako i usred promene i haosa možete živeti mirno i spokojno.

 

Kad prigrlite strah, vaše telo će čak i u stresnoj situaciji početi da se opušta jer ćete vi na nekom dubokom, iskonskom nivou znati da vam je upravo to iskustvo potrebno za vaš duhovni rast.

 

Psiha strada prva, telo propada: Kako da istrenirate mozak da prestane da brine!

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Možemo li se nasmrt preplašiti?

 

Sigurno ste barem jednom rekli da ste se nasmrt preplašili. Da li vam to zvuči kao nešto što se zaista može dogoditi? Verujete li da čovek od straha može umreti? Brojna stvarna iskustva to potvrđuju.

 

Na primer, dr Rankin navodi slučaj tri sestre koje su verovale da je na njih bačen urok te su bukvalno umrle od straha dan pre nego što im je rečeno da će umreti.

 

Jedna žena se skamenila od straha u naslonjaču i umrla dok su pljačkaši pljačkali njen dom, a jedan je 45-godišnjak bukvalno umro od treme pre nego što je trebao da održi javni govor.

 

Dakle, od straha se zaista može umreti.

 

Princip 90/10 svi moraju da zapamte: Naučite ovo i zaboravićete šta su stres, problemi i nervoza!

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...