Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. Takođe, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Redovno servisiranje
Ventilacione sisteme i klima-uređaje treba najmanje jedanput godišnje kontrolisati i čistiti, jer u njima mogu da se razviju veoma opasni virusi - koksaki, legionarske bolesti ili bakterije koje izazivaju razne vrste upale pluća, upozoravaju epidemiolozi.Veoma je važno prilikom postavljanja klime da ona ne duva pravo u onoga ko sedi u sobi, jer može da izazove facijalnu paralizu, a s vazduhom izlazi i sva prašina koja je usput pokupljena ili podignuta s poda.
Kada šteti zdravlju
Klima-uređaji često sa sobom nose i određene opasnosti, koje najčešće nastaju zbog iracionalnog nameštanja temperature i nepravilnog održavanja samog uređaja. Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam - smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišićima, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije. Međutim, mnogo je važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer je mnogo onih koji zloupotrebljavaju primenu klima-uređaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Obavezna adaptacija
Lekari savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature. Ako klima-uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogorša efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiče na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.
Česte prehlade
Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutna zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako se sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste šoka koji negativno utiče na zdravlje.
Upale uha Kod dece hladnoća u stanu može da dovede do upale uha, a takođe i do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu, koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Mišićima je za funkcionisanje potrebna toplota, a ako nje nema, mišići smanjuju svoje funkcionisanje da bi sačuvali toplotu.Ukoliko dođe do ovakve blokade, lekari kažu da treba popiti magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
