Godinama slušamo da je šećer jedan od najvećih neprijatelja zdravlja. I u tome ima istine – prekomeran unos slobodnih šećera povezuje se sa povećanjem telesne mase, gojaznošću i većim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija zato preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto dnevnog energetskog unosa, a dodatno smanjenje na manje od 5 odsto može doneti još koristi.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je velika greška posmatrati jednu namirnicu ili jedan sastojak kao jedinog krivca. Mnogo je važnije šta čovek jede svakog dana, koliko je njegova ishrana raznovrsna i u kojoj meri se zasniva na industrijski prerađenoj hrani.
Problem nije samo u šećeru
Kada govorimo o zdravlju srca, krvnih sudova, jetre i metabolizma, slika je mnogo složenija.
Američko udruženje za dijabetes u svojim standardima za 2026. godinu savetuje osobama sa dijabetesom i onima koji su pod rizikom da ograniče hranu bogatu zasićenim mastima, dok se preporučuje obrazac ishrane koji uključuje više biljnih izvora proteina, orašastih plodova, semenki i drugih nutritivno bogatih namirnica.
Drugim rečima, nije dovoljno samo izbaciti kašičicu šećera iz kafe ako se istovremeno svakodnevno jedu velike količine industrijski prerađenih proizvoda.
Namirnice koje često prolaze „ispod radara“
Posebnu pažnju poslednjih godina privlači ultraprerađena hrana – proizvodi koji su industrijski formulisani i često sadrže kombinaciju rafinisanih ugljenih hidrata, nezdravih masti, mnogo soli i različitih dodataka.
U tu grupu mogu spadati brojni gotovi proizvodi, slatki i slani pakovani proizvodi, zaslađena pića, instant obroci i pojedine vrste mesnih prerađevina.
Veliki pregled istraživanja objavljen u časopisu The BMJ pronašao je povezanost veće izloženosti ultraprerađenoj hrani sa većim rizikom od brojnih zdravstvenih problema, među kojima su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2. Ipak, autori naglašavaju da kvalitet dokaza nije isti za sve ishode i da još postoje pitanja o tome da li je sam proces prerade uzrok problema ili je on samo pokazatelj celokupno lošijeg načina ishrane.
"Problem je u načinu obrade"
Dr Mark Himan, profesor i istraživač metabolizma, vrlo je jasno govorio o problemu ultraprerađene hrane. Objašnjava da se kod ultraprerađene hrane često gube vlakna i proteini, dok se zatim dodaju šećer, so i masti kako bi proizvod bio ukusniji.
"Problem je u preradi. Nije problem samo u šećeru, soli ili mastima. Problem je u načinu na koji su oni spojeni i industrijski prerađeni. Upravo prerada omogućava da unesemo mnogo više šećera, soli i masti nego što bismo ih ikada pojeli zasebno", objašnjava dr Mark Himan.
Poseban problem su zasićene masti
Još jedna stvar koju ljudi često zanemaruju jesu zasićene masti.
Američko udruženje za dijabetes savetuje da se ograniči unos namirnica bogatih zasićenim mastima, poput masnog crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, putera i kokosovog ulja, posebno kod osoba sa dijabetesom i onih koje imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Zato obrok koji nema mnogo šećera automatski nije i zdrav obrok.
Na primer, proizvod može imati malo šećera, ali istovremeno biti bogat zasićenim mastima, solju i kalorijama.
Šta onda zaista treba da bude na tanjiru?
Umesto opsesivnog brojanja grama šećera, stručne preporuke sve više naglašavaju celokupan kvalitet ishrane.
To znači da bi osnovu jelovnika trebalo da čine:
- povrće i voće,
- mahunarke,
- integralne žitarice,
- orašasti plodovi i semenke,
- kvalitetni izvori proteina,
- nezasićene masti,
- minimalno prerađene namirnice.
Istovremeno, trebalo bi ograničiti zaslađena pića, slatkiše i proizvode sa mnogo dodatog šećera, ali i hranu bogatu zasićenim mastima, solju i visoko prerađenim sastojcima.
Nije poenta u potpunoj zabrani
Najvažnija poruka nije da treba izbaciti jednu namirnicu i očekivati čudesan rezultat.
Zdravlje ne čuva jedna „supernamirnica“, niti ga uništava jedan zalogaj. Mnogo veću ulogu ima ono što se ponavlja iz dana u dan – kvalitet celokupne ishrane, količina hrane, fizička aktivnost, telesna masa, san i drugi faktori životnog stila.
