Većina nas grip doživljava kao neprijatnu, ali prolaznu bolest: nekoliko dana temperature, kašalj, bolovi u mišićima i - s malo odmora - sve se vraća u normalu. Međutim, za neke ljude grip može da bude mnogo više od obične "zimske smetnje". Istraživanja pokazuju da se u danima i nedeljama nakon gripa povećava rizik od srčanih komplikacija. To ne znači da treba paničiti, nego bolje razumeti kako telo reaguje i šta možemo učiniti da zaštitimo srce - bez obzira na godine.
Prehlada vas može izbaciti iz ritma, ali grip je ipak "teška kategorija". Tu nije u pitanju samo začepljen nos i malo kijanja, nego ozbiljna virusna infekcija koja jako potresa ceo organizam. Telo se protiv virusa bori jakom upalnom reakcijom - i upravo ta reakcija može da stavi srce pod pritisak.
KAKO GRIP "NAPADA" SRCE
1. Upala kao okidač
Kad virus gripa uđe u telo, naš imunitet reaguje jako - poput alarma koji uključuje celu vojsku odbrambenih ćelija. Taj "ratni mod" podiže krvni pritisak, ubrzava rad srca i stavlja dodatni teret na krvne sudove. Posledice mogu da budu veća verovatnoća za srčani udar, zatajenje srca (stanje u kojem srce ne može više da pumpa krv), pa čak i upale samog srčanog mišića (miokarditis) ili njegove ovojnice (perikarditis).
2. Moguć direktni napad virusa
Neka istraživanja na životinjama pokazuju da virus gripa možda ne deluje samo posredno preko upale nego i direktno napada srčane ćelije. To znači da srce nije samo "kolateralna šteta" nego može da postane i direktna meta virusa. Kod ljudi se još istražuje koliki je taj učinak, ali prva saznanja nisu nimalo bezazlena.
3. Opuštanje nakon bolesti - tiha opasnost
Mnogi misle da kad prođu groznica i bolovi, sve se vraća u normalu. Kardiolozi upozoravaju da rizik ne nestaje s prestankom simptoma. "Tiha" upala može da tinja još nedeljama nakon gripa - i upravo tada srce može da bude posebno ranjivo.
KO JE POSEBNO OSETLJIV, A DA TO MOŽDA I NE ZNA
Najveći rizik imaju starije osobe, osobe sa srčanim bolestima, visokim pritiskom, dijabetesom ili bubrežnim problemima. Ali nisu pošteđeni ni mlađi. Danas znamo da se ateroskleroza (stvaranje naslaga u krvnim sudovima) i problemi s pritiskom mogu pojaviti i u 20-im ili 30-im, često bez simptoma. Zato deo ljudi misli da je "premlad" za komplikacije - i tu nastaje problem. Ako puno sedite, pušite, hranite se pretežnto brzom hranom i retko kontrolišete pritisak - srce vam je ranjivije nego što mislite, čak i bez dijagnoze.
KAKO ČUVATI SRCE TOKOM SEZONE GRIPA
Vakcinišite se protiv gripa - tako smanjuje težinu bolesti i rizik od komplikacija.
Reagujte na vreme - kod rizičnih osoba lekar može da propiše antivirusnu terapiju (ona skraćuje trajanje i težinu bolesti).
Odmor i hidratacija - dok ste bolesni, odmarajte se i ostanite kod kuće. Rasteretite srce dok se imunitet bori.
Kontrolišite hronične faktore - pritisak, šećer, lipide; uzimajte redovno propisanu terapiju.
Higijena i distanca - pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta s bolesnima.
Pametno vraćanje aktivnostima - nakon gripa postepeno podižite opterećenje; izbegavajte intenzivne treninge dok potpuno ne nestanu simptomi i umor.
OVO ZAPAMTITE
Grip nije bolest koju treba olako shvatiti - osim što iscrpljuje disajne puteve, može se neprimetno odraziti i na srce. Ali dobra je vest da mnogo toga možemo uraditi sami: zaštititi se reagujući na vreme, odmoriti se kad telo to traži i držati hronične faktore pod kontrolom.
Najvažnije je osluškivati signale koje nam telo šalje - ako nešto nije u redu, ne čekajte da bolest prođe sama od sebe, već se odmah javite lekaru. Pravovremenom reakcijom grip ostaje samo kratkotrajna epizoda, a ne dugoročna pretnja zdravlju.
