Depresija je mnogo više od osećaja tuge kao odgovora na životne teškoće i neuspehe - to je složeno medicinsko stanje koje menja način na koji mislite, osećate i funkcionišete u svakodnevnom životu. Dok neki ljudi opisuju depresiju kao "život u crnoj rupi", drugi se osećaju beživotno, prazno i apatično.
Depresija nije znak slabosti karaktera iz koje se osoba može jednostavno "trgnuti". To je ozbiljna bolest uzrokovana kombinacijom genetskih, bioloških i psiholoških faktora, a njeni simptomi mogu trajati nedeljama ili mesecima, ozbiljno narušavajući posao, društveni i porodični život. Ukratko, depresija je uporno stanje koje zahteva lečenje.
Najčešći znaci bolesti
Jedan od najranijih i najčešćih psiholoških znakova je gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su vas nekada radovale. Hobiji, druženja s prijateljima ili čak intimni odnosi više ne donose radost. Ovaj osećaj praznine često je praćen stalnim lošim raspoloženjem, osećajem beznađa i bespomoćnosti, kao da se ništa nikada neće popraviti i da ne postoji ništa što možete učiniti da poboljšate situaciju. Teškoće s koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka takođe su česte, čineći i najjednostavnije zadatke teškim. U težim slučajevima, mogu se javiti i suicidalne misli.
Fizički simptomi depresije često su prvi koje osoba primeti, iako ih retko povezuje s mentalnim zdravljem. Hronični umor i nedostatak energije, zbog kojih se i ustajanje iz kreveta čini kao veliki napor, klasični su znakovi. Poremećaji spavanja su takođe česti, a mogu se manifestovati kao nesanica (ili buđenje u ranim jutarnjim satima), ili kao preterano spavanje. Značajne promene u apetitu i telesnoj težini su takođe alarmantan signal. Mnogi doživljavaju i neobjašnjive fizičke bolove, kao što su glavobolja, bolovi u leđima, mišićima ili probavne smetnje za koje ne postoji jasan medicinski uzrok. Telo u depresiji se usporava, što se može ispoljiti i kroz sporiji govor ili pokrete.
Neki ljudi, naročito muškarci, mogu pokazivati razdražljivost, bes, čak se i upustiti rizično ponašanje poput zloupotrebe alkohola ili kompulsivnog kockanja.
Promene u ponašanju često su najočiglednije ljudima iz okoline obolele osobe. Socijalno povlačenje i izbegavanje kontakta s prijateljima i porodicom jedan je od najtipičnijih znakova. Osoba koja je inače društvena odjednom preferira samoću i zanemaruje svoje hobije i interesovanja. Problemi u funkcionisanju kod kuće i na poslu postaju sve izraženiji. Zanemarivanje lične higijene takođe može biti znak da se osoba bori s teškim simptomima.
Kad potražiti pomoć
Depresija se ne manifestuje jednako kod svih. Simptomi se mogu znatno razlikovati u zavisnosti od godina i pola. Kod dece i tinejdžera, uz tugu, često se javljaju razdražljivost, bes, loš uspeh u školi i povlačenje od društva. Muškarci ređe priznaju osećaj beznađa, a češće se žale na umor, probleme sa spavanjem i pokazuju agresiju. Žene češće doživljavaju osećaj krivice, prejedanje i prekomerno spavanje. Kod starijih osoba, simptomi se mogu prikriti kao problemi s pamćenjem, fizički bolovi ili opšta nezainteresovanost, zbog čega se bolest često pogrešno dijagnostikuje.
Ako primetite da vi ili neko vama blizak doživljava neke od navedenih simptoma većinu dana, skoro svaki dan ili duže od dve nedelje, ključno je potražiti stručnu pomoć. Prvi korak je razgovor s lekarom opšte prakse, on će vas dalje uputiti kod psihijatra. Lečenje zavisi od mnogo faktora, zato je važno biti otvoren prema lekaru i otkriti detalje kako bi on uzeo anamnezu i dao adekvatnu terapiju.
I na kraju zapamtite, depresija je izlečiva bolest, a tretmani poput psihoterapije, lekova ili kombinacije oboje mogu znatno da poboljšaju kvalitet života.
Ne borite se sami - traženje pomoći je znak snage i prvi korak ka oporavku.
