Perfekcionizam se često doživljava kao vrlina – težnja da se sve uradi savršeno, bez greške. Ipak, psiholozi upozoravaju da iza ove osobine može da stoji skriveni rizik za mentalno zdravlje, naročito kada perfekcionističke težnje postanu preterane i rigidne.
Perfekcionizam – ambicija ili zamka?
Postoje osobe koje perfekcionizam koriste kao motivaciju da napreduju i postižu ciljeve. Međutim, kada granica pređe u opsesivnu potrebu da sve bude „bez mane“, tada se javljaju osećaji frustracije, straha od neuspeha i stalnog nezadovoljstva sopstvenim rezultatima.
Psiholozi razlikuju zdravi i nezdravi perfekcionizam:
- zdravi može da inspiriše i podstakne kreativnost,
- nezdravi vodi do hronične samokritike, osećaja neadekvatnosti i iscrpljenosti.
- Veza perfekcionizma i depresije
Istraživanja pokazuju da ljudi skloni perfekcionizmu imaju povećan rizik od anksioznosti i depresije. Kada osoba postavi nedostižno visoke standarde i konstantno oseća da „nije dovoljno dobra“, to može dovesti do osećaja bespomoćnosti i tuge.
Još jedan problem je strah od kritike i uverenje da će pogrešan potez značiti gubitak vrednosti u očima drugih. Taj pritisak dugoročno može da oslabi samopouzdanje i izazove depresivne simptome.
Kako prepoznati nezdravi perfekcionizam
Neki od znakova uključuju:
- stalno nezadovoljstvo sopstvenim rezultatima,
- odlaganje zadataka zbog straha od neuspeha,
- opsesivno poređenje sa drugima,
- osećaj da odmor ili greška znače slabost.
Kako prevazići perfekcionizam
Psiholozi preporučuju nekoliko strategija:
- postavljanje realnih ciljeva,
- učenje da se greške vide kao deo procesa učenja,
- fokusiranje na napredak, a ne na apsolutno savršenstvo,
- razgovor sa terapeutom ako perfekcionizam utiče na svakodnevni život.
