Katarakta ili siva mrena jedno je od najčešćih oboljenja očiju u svetu i glavni uzročnik slepila. Nastaje zbog gubitka vode i zgušnjavanja belančevina koje grade vlakna sočiva, tako da kroz njega prolazi manje svetlosti i gubi se oštrina. Bolest se uglavnom vezuje za starije od 60 godina, ali se prvi simptomi ponekad javljaju mnogo ranije i često se pogrešno tumače kao deo normalnog procesa starenja, pa se ljudi dugo ne javljaju lekaru. Zato je bitno da se za svaku promenu u oštrini vida obratimo oftalmologu.
Osoba sa kataraktom ima osećaj kao da gleda kroz prljavo staklo ili maglu. Teško joj je da čita, vozi noću, pa čak i da jasno vidi izraze na licima drugih ljudi.
Spori razvoj
Proces na oku se razvija sporo - ispočetka je samo mali deo sočiva zamagljen i ne ometa vid. Tada za obavljanje uobičajenih aktivnosti još pomažu jako osvetljenje i naočare. S vremenom, međutim, bolest napreduje, zamagljenje se širi i, ukoliko se na vreme ne operiše, može dovesti do slepila.
Pored starenja, do katarakte mogu da dovedu povrede oka, visok krvni pritisak, boravak na suncu bez naočara za sunce, izloženost zračenju, pušenje, upotreba steroida, upale...
Simptomi
Kataraktu karakterišu zamućen vid, osetljivost na svetlo i odsjaj, problem sa noćnim vidom, potreba za jakim osvetljenjem pri čitanju i radu. Osoba često vidi oreol oko izvora svetla, boje su izbledele ili imaju žućkastu nijansu, a moguće su i duple slike, najčešće na jednom oku (to može da bude simptom i drugih ozbiljnih oboljenja, bitno je javiti se lekaru).
Zbog postepenog razvoja katarakte, pacijent se privikava na zamućen vid i ne prepoznaje odmah da ima problem, sve dok slika ne postane previše mutna i dok ne ometa aktivnosti. U pokušaju da bolje vide, ljudi sa kataraktom često menjaju naočare ili sočiva, ali im to ne pomaže.
Nema prevencije, lek je operacija
Za kataraktu ne postoji lek, a ni preventivne mere. Jedini način lečenja je hirurškim putem, kada se zamućeno sočivo zameni veštačkim sočivom. U pitanju je intervencija koja se obavlja ambulantno, u lokalnoj anesteziji. Bezbolna je, a rez je tako mali da ne zahteva ušivanje. Zamućeno sočivo se razgrađuje ultrazvučnim zracima i usisava kroz sondu, a na njegovo mesto stavlja meko, savitljivo veštačko sočivo. Intervencija traje između 15 i 30 minuta, a pacijent zatim odlazi na kućno lečenje i u narednih nekoliko nedelja koristi kapi protiv upala i sunčane naočare - do narednog kontrolnog pregleda.
Komplikacije su izuzetno retke. Operacija u ranoj fazi bolesti olakšava rad lekarima i ubrzava oporavak. Ipak, ako pacijent ima i druge bolesti oka, poput glaukoma, oštrina vida nakon zahvata možda će biti manja nego što bi se želelo.
