Od 10 osoba koje su gojazne, šest do sedam njih ima dijabetes. I kada pacijent upadne u trougao - gojaznost, pritisak, dijabetes, teško je iz njega izaći, upozorava za Stil kardiolog prof. dr Marija Zdravković. Međutim, ne i nemoguće! I zavisi od same te osobe.
- Imate čuvene slike kako su nekad izgledali ljudi na plažama, a kako izgledaju danas. Biti gojazan danas ne znači samo da previše jedete, a malo se krećete, već da postoji i dijagnoza, odnosno sistemska inflamacija (zapaljenje) i da se treba lečiti. Gojaznost je povezana sa insulinskom rezistencijom, dijabetesom, promenama na krvnim sudovima, razvojem srčane slabosti - kaže nam prof. Zdravković, koja je na tek minulom Trećem balkanskom kongresu o kardiomagnetnoj rezonanci u Vrnjačkoj Banji, njenih ruku delu, imala i zapaženo predavanje na tu temu.
Bolest treba shvatiti ozbiljno
Za početak - mnogi, pa i sami lekari, insulinsku rezistenciju ne shvataju ozbiljno.
- Kada vam dođe pacijent, kažete: "Nemojte se sekirati, to danas svi imaju". A veoma treba da se sekiraju, jer moramo da radimo na tome da insulinska rezistencija ne pređe u dijabetes - objašnjava profesorka.
Insulinska rezistencija nije samo problem gojaznih. Naprotiv. Ukoliko ne vodimo računa šta jedemo, to je siguran put do gojaznosti.
- Ona zaista i nije opasna u tom trenutku, ali u suštini je vrlo opasna jer pokazuje kompletno izmenjen metabolički odgovor organizma. Ljudi sa insulinskom rezistencijom su često oni koji ne jedu tako puno. Ali obično jedu nekvalitetno - slatkiše, beli hleb, gazirano. A to sve menja hemiju organizma. I još ako se ne bave fizičkom aktivnošću, bukvalno imaju požar u organizmu koji je teško ugasiti - stalno su gladni i stalno jedu. Ljudi misle da takva osoba ima psihičke poremećaje. Ne! Ima poremećaje, ali neurotransmitera koji šetaju po mozgu i daju signal: "Ti si gladan, ti si gladan!" I bez obzira na to što je ta osoba jela i digla šećer, zbog insulinske rezistencije taj šećer nije ušao u ćeliju. U krvi se registruje povišen šećer, a ćelija je gladna, nisu se otvorila vrata da uđe šećer, neophodan da bi organizam živeo. Zato se stvaraju neurotransmiteri koji daju signal: "Molim te, jedi još malo". I malo pomalo, malo pomalo se ugojimo - objašnjava.
Ne zanemarujte fizičku aktivnost
Jasno je i poznato - fizička aktivnost mora da bude svakodnevna. I to, ističe kardiolog, po sat vremena.
- Nije neophodno ići u teretanu, ali je neophodno šetati brzim hodom. Najmanje 7.000 koraka dnevno, a optimalno bi bilo iznad 10.000. Time smanjujemo inflamaciju i poboljšavamo insulinsku senzitivnost - kaže.
Navodi i da je istraživanje utvrdilo da su Francuzi najmanje debeli, a Amerikanci najviše.
- Mislite možda zato što Francuzi piju vino... Ne! Francuzi najviše kuvaju i jedu kuvano kod kuće, znači bez dodavanja veštačkih aroma, zaslađivača, raznih soli, čega je u svim visokoprerađenim gotovim jelima, a što strašno loše utiče na zdravlje. Dakle, ishrana treba da bude na prirodnoj bazi, da što manje jedemo gotovu hranu - naglašava prof. Zdravković.
Oprez s dijetom
Izuzetno je popularna i visokoproteinska dijeta, koja je, kako navodi kardiolog, bila u svim preporukama.
- Međutim, sad imamo istraživanja koja kažu da ta dijeta, posebno ako sadrži određene visokokoncentrisane amino-kiseline, može dugoročno loše da deluje na male krvne sudove - ističe prof. Zdravković i zaključuje:
- Tako da, kako god okrenete, opet dođemo do postulata kojima su nas učile majke i bake: "Treba da se jede na kašiku", tj. treba da se jede jelo skuvano u svojoj kući, sveže. I da čovek ide pešice što više može, jer svaki korak produžava život. Ako se bavi fizičkom aktivnošću i odrekne malo hrane, nije baš hedonistički, ali će mu život svakako biti kvalitetniji nego onaj kod hedonista. Zato postoji izreka da put do pakla vodi kroz raj hedonizma, a put do raja vodi kroz pakao treniranja i umerene ishrane.
Magnetna rezonanca - najsavremenija metoda
Magnetna rezonanca je najmodernija, najsavremenija metoda ranog određivanja svih komplikacija na srcu, a određuje i rizik.
- Savetuje se kod gojaznih osoba, osoba s dijabetesom, pacijenata sa srčanom slabošću - kaže prof. Zdravković.
Umetnost lečenja
Pacijente koji imaju hipertenziju, dijabetes ili insulinsku rezistenciju i gojazni su, naglašava prof. Zdravković, treba lečiti GLP-1 inhibitorima. Ali treba i terapiju individualizovati:
- Svi doktori uče iz istih knjige. Međutim, šta će lekar dati svom pacijentu je umetnost lečenja i zato neki doktori više uspevaju, neki manje. Svakog pacijenta treba sagledati posebno, kad to ne bismo radili, lečili bismo kompjuterom.
Opasno masno jastuče oko srca
Alarm za uzbunu su masti, one na vrhu srca:
- Nekad je bilo: "Debeo je jer mu srce pliva u masti." Međutim, sad znamo da postoje ljudi koji nisu gojazni i koji imaju to masno jastuče, kao i gojazni kod kojih nije tako veliko. Naravno, postoje i gojazni s jastučetom, koji su i najrizičniji. Masno jastuče samo po sebi, nevezano s nivoom gojaznosti, pokazatelj je da postoji izraženo hronično zapaljenje u organizmu. A to dalje znači da ubrzano stare krvni sudovi srca i ubrzano se razvija srčana slabost. Zato moramo da uvedemo terapiju - ističe prof. Zdravković.
Autor: Jelena S. Spasić
