Lekari hitne objasnili šta ne treba raditi prilikom pada zbog poledice: Svi prave 1 grešku, a može pogoršati stanje

Usled hladnog vremena na ulicama se javlja poledica, što može biti loše po ljude koji ne obrate dovoljno pažnje. Evo šta ne treba uraditi, ukoliko dođe do pada, prema rečima lekara hitne pomoći.

Saveti stručnjaka
Lekari hitne objasnili šta ne treba raditi prilikom pada zbog poledice: Svi prave 1 grešku, a može pogoršati stanje
Foto: Shutterstock

Kada padnete, bez obzira na to kako se to dogodilo, možete osetiti priličnu bol i nelagodnost. Reakcija mnogih ljudi nakon pada je da brzo ustanu i ne obraćaju dovoljno pažnje na moguće povrede, ali upravo to nije u redu.

Uvek je potrebno biti oprezan prilikom pada, posebno tokom zime kada smo skloniji ovakvim nezgodama.

Lekari hitne pomoći otkrili su portalu "Parade" šta ne treba zanemariti nakon pada. Oni se slažu da je jedan od većih izazova sa padom procena da li je situacija dovoljno ozbiljna da zahteva posetu lekaru ili možete samo da se podignete i nastavite sa onim što ste ranije radili.

Pad
foto: Shutterstock

Specijalista urgentne medicine, dr Heder Hinšelvud, objašnjava da postoje situacije u kojima je važno potražiti medicinsku pomoć nakon pada.

"Ovo uključuje slučajeve kada izgubite svest (bilo pre ili kao posledica pada), ako je bolno disanje, bole vas leđa i ne možete da se krećete ili koristite bilo koji deo tela zbog bola, ili ako osećate da nešto nije u redu, ali niste sigurni šta."

Doktor dodaje da nikada ne pretpostavljajte da ste dobro ako se prepoznajete u bilo kom od ovih scenarija.

Šta još ne bi trebalo da radite odmah nakon pada?

Pad
foto: Shutterstock

Sa dr Hinšelvud se slaže i vanredni profesor kliničke urgentne medicine, dr Čidinma Nvakanma, koja ističe da još jedna stvar koju nikada ne treba da radite nakon pada je prebrzo ustajanje. Umesto toga, savetuje da ustanete polako, prenosi "Indeks".

"Važno je da odvojite vreme da procenite svoje telo na vidljive povrede, jak bol, ograničenu pokretljivost, utrnulost i povrede glave", kaže doktor, dodajući da brzo ustajanje može povećati rizik od dodatnih povreda vršenjem dodatnog pritiska na delove tela, što može pogoršati postojeću povredu. To se posebno odnosi na povredu glave, prelom, uganuće ili oštećenje mekog tkiva.

Da biste bezbedno i polako ustajali, preporučuje se da prvo polako sednete ili se prevrnete na bok, a zatim postepeno i pažljivo ustanete, održavajući ravnotežu i vodeći računa o tome da izdržite svoju telesnu težinu.

Hitna Pomoć
foto: Shutterstock

Veruje se da ne morate da idete kod lekara u situacijama kada osetite blagi bol posle pada, ali možete da se krećete bez ograničenja i osećate se kao i obično.

Kako pomoći osobi koja je pala?

Šta da radite ako vidite da je neko drugi pao? Vaš prvi instinkt bi mogao biti da mu pomognete da ustane. Međutim, dr Hinšelvud preporučuje da mu prvo priđete i proverite njegovo stanje bez pomeranja.

"Ako osoba ne može sama da se digne sa zemlje, pozovite hitnu pomoć. Čak i padovi sa nivoa zemlje mogu izazvati povrede opasne po život", rekao je dr Hinšelvud.

Dr Nvakanma dodaje da je procena nivoa svesti, krvarenja i bola dobar prvi korak kada se pomaže nekome ko je pao.

"Ukoliko se pojavi bilo koji od ovih simptoma, pozovite hitnu pomoć", ističe ona i savetuje da izbegavate rutinski pomaganje osobi da ustane, posebno ako nije u stanju da to učini sama.

A ovde pročitajte savete imunologa koji je živeo 108 godina, za zdrav i dug život.

Ove infekcije su krivci za pune ambulante u Srbiji

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs