Helikobakter pilari nas najlakše i najbrže napada preko prljavih ruku. Infekcija je češća u porodicama koje imaju više članova, a veliki broj ljudi ne zna ni da je inficiran dok se ne pojave tegobe. Najčešće se javljaju nadutost i bolovi u stomaku, izražena mučnina i nagoni za povraćanjem. Njeno delovanje nije nimalo naivno, a evo kako najbolje možemo da je se rešimo:
REDOVNO PERITE RUKE
Šta uzrokuje infekciju
Uz oralni, fekalni put je takođe zaslužan za povećan broj inficiranih. Treba redovno prati ruke, posebno posle korišćenja toaleta.
Kakve nam sve opasnosti donosi
Helikobakterija je najčešći uzrok gastritisa (95 odsto slučajeva), ali i najbitniji uzročnik čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, koji se javlja kao posledica hroničnog gastritisa.
Kako da otkrijemo da imamo helikobakteriju
Dijagnoza se postavlja testiranjem na prisustvo bakterija. Ako su tegobe blage, benigne su i bezopasne u 80 odsto slučajeva. Međutim, kod dvadesetak odsto inficiranih osoba bakterija može da izazove ozbiljnije probleme, poput čira. Karcinom želuca i debelog creva se javlja kod oko jedan odsto zaraženih.
SIMPTOMI:
- bol u želucu i crevima - mučnina - povraćanje - gorušica - nadutost - loš zadah - osećaj sitosti - osećaj težine u stomaku - dijareja
NE DOZVOLITE DA BOLEST UZNAPREDUJE
Kako da prepoznamo ova oboljenja
Bol u trbuhu se često javlja, prisutni su i loš zadah, rana sitost, nadutost... Krvarenje iz digestivnog trakta, gubitak težine veći od pet odsto uz porast trbušne mase, uz druge simptome, upućuju na nastanak raka želuca.
Koje vrste testova treba da uradimo
Pacijenti koji su čuli za ovu infekciju često se sami odlučuju na testiranje antitelima putem krvi, ali ovaj test nije najbolji način za utvrđivanje prisustva helikobakterije. Posebno što posle izlečenja čak 10-15 godina nalaz može da ukaže na njeno postojanje u krvi. Najbolji načini za utvrđivanje tačne dijagnoze su gastroskopija - uzimanje uzoraka tkiva želuca, tzv. urea - izdisajni test, i test preko stolice pacijenta. Gastroskopija je invazivna analiza, a ove druge neinvazivne - preporučuju se pacijentima mlađim od 50 godina koji nemaju nikakve alarmantne simptome.
NIŠTA BEZ ANTIBIOTIKA
Mogu li antibiotici da reše problem
Antibiotici su više nego dobrodošli. Terapija se obično sastoji od uzimanja dva antibiotika, traje sedam dana. Međutim, primetno je da je ova bakterija poslednjih godina dosta evoluirala, a treba savladati i rezistenciju na antibiotike, koja se danas javlja kod trećine pacijenata. Dakle, kompletna farmakološka terapija će dati rezultate posle 10-14 dana tretmana, određuje se za svakog pacijenta individualno. Izdisajni test treba da se ponovi šest nedelja posle uzimanja terapije.
Šta pacijenti još treba da znaju
Dok se leče, ishrana bi trebalo da bude bazirana na povrću - na pijacama su prisutni kupus, šargarepa... Dobrodošle su i žitarice od celog zrna, posebno ječam i riba. Treba izbegavati meso, posebno roštilj. Za vreme lečenja ne treba jesti masnu, slanu, začinjenu, ljutu i prženu hranu. Dok se uzima terapija, savetuje se i upotreba probiotika da bi se izbegla dijareja.