saveti zlata vredni

ŽIVELA JE PREKO 100 GODINA I OSTAVILA 5 VAŽNIH SAVETA ZA RAZVOJ MOZGA: "Ovo je najveća tajna dugog i srećnog života"

Rita Levi Montalčini živela je 103 godine. Dobitnica je Nobelove nagrade iz oblasti neurobiologije, a otkrila je 5 saveta za dug život.

Saveti stručnjaka
Autor:
ŽIVELA JE PREKO 100 GODINA I OSTAVILA 5 VAŽNIH SAVETA ZA RAZVOJ MOZGA: "Ovo je najveća tajna dugog i srećnog života"
5 saveta Rite Levi Montalčini za razvoj mozga i dug život, Foto: Profimedia

Rita Levi-Montalčini je italijanska naučnica i dobitnica Nobelove nagrade, poznata po svojim radovima u oblastu neurobiologije. Rita je živela 103 godine, te je na taj način postala najstarija nobelovka u istoriji.

Rođena je 1909. godine. Dok je odrastala u vremenu u kojem žene nisu imale podršku kad je karijera u pitanju, ona je uspela da upiše medicinski fakultet uprkos očevom protivljenju.

Rita Levi Montalčini
foto: Profimedia

Nakon što je počela diskriminacija Jevreja, akademsko napredovanje bilo im je zabranjeno. Ta činjenica naterala je Ritu da napusti svoj dom kako bi izgradila svoju karijeru, te se preselila u Brisel.

Uprkos velikim poteškoćama sa kojima se susretala, ona je uspela da pronađe sebe i da se bavi poslom koji voli, te je postala veoma uspešna.

"Da nisam bila diskriminisana ili proganjana, ne bih dobila Nobelovu nagradu.", rekla je ona.

Rita Levi Montalčini
foto: Profimedia

Ritino glavno otkriće bio je "faktor rasta nerava" – ono za šta je zapravo i dobila Nobelovu nagradu.

Doživela je duboku i lepu starost, a kada su je pitali o njenim životnim navikama za dugovečnost, odgovorila je da ne spava više od 6 sati dnevno, jede jednom dnevno i puno čita.

Rita Levi Montalčini
foto: Profimedia

Vodila se mišljenjem da je prejedanje veliki stres za telo, jer je potrebna velika količina energije za varenje hrane. Isticala je da je mozak najvažniji u ljudskom organizmu, kao i da se njegovim vežbanjem može smanjiti rizik od demencije u starosti.

Rita Levi Montalčini
foto: Profimedia

Njene preporuke za razvoj moždanih vijuga i za dug život su sledeće:

1. Čitanje teške literature - Mnogi naučnici su govorili da stalno učenje čuva vitalnost moždanih vijuga.

2. Rešavanje logičkih zadataka i ukrštenih reči – podstiču mozak da razmišlja van okvira.

3. Pokušajte da zapamtite više - Na primer, nakon čitanja svakog poglavlja, zatvorite knjigu i pokušajte da zapamtite manje detalje. Preslišajte sebe, ponavljajte naučeno. Poznati srpski akademik Vladeta Jerotić govorio je da učenje poezije ili molitvi napamet, može biti jedan lep način da vaš mozak i u starosti dobro funkcioniše.

4. Učite strane jezike - Ne morate ga tečno govoriti, već je poenta da se vaš mozak "rasteže", tako se stvaraju neuronske veze. Naučnica je isticala da vam je potrebno oko 20 minuta dnevno.

5. I na kraju, sačuvajte pozitivan duh, to je jedna od najvećih tajni dugog i srećnog života. Rita Levi-Montalčini je govorila: "Pre svega, nemojte se plašiti poteškoća. Daju nam najbolje."Čak i kada se pojave teškoće i problemi, pokušajte da sačuvate optimizam i u svemu vidite šansu za razvoj.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs