Naučnici su ostali u zatečeni nakon sprovedenih istraživanja i rezultat koje su dobili. Placebo efekat može da izleči i one najteže pacijente.
U eksperimetnu su učestvovali pacijenti koji su verovali da uzimaju prave lekove. Kao posledica verovanja da uzimaju pravu terapiju, nakon nekog perioda oni su se izlečili.
Nekoliko studija je čak pokazalo da su placebo operacije (gde se pacijent pripremi za operaciju, uspava i odvede u operaconu salu, ali se ona zapravo ne izvedu) jednako delotvorne kao i prave operacije.
Dr Dispenza je lekar i istraživač, pionir teze o lečenju pozitivnim mislima. Dr Džo Dispenza tvrdi da smo placebo mi sami i da moć našeg uma ima kontrolu nad našim telom.
On veruje da snaga uma može da promeni naš život i izleči telo, a ovu tezu potvrđuje stotine izlečenih pacijenata kroz njegovo desetogodišnje istraživanje.
Širom sveta je održavao radionice na ovu temu, a svakim danom, broj ljudi koji veruje u ove tvrdnje se povećava.
Evo kako placebo efekat deluje na nas:
Desetogodišnje istraživanje je pokazalo da ljudski um ima jaku moć na izlečenje tela. Naučnici su sasvim slučajno otkrili ovu činjenicu dok su testirali farmaceutske lekove. Placebo je obična šećerna tableta koja se koristi u medicinskim ispitivanjima za testiranje pravih lekova.
Kada su pacijenti koji su uzimali placebo lek iznenada i izlečili, započelo je detaljnije istraživanje na ovu temu.
U jednom istraživanju je pacijentima rečeno da im se ubrizgava lek za Parkinsonovu bolest, apomorfin, ali umesto toga ubrizgavan im je slani rastvor. Kasnije ispitivanje mozga pokazalo je da su injekcije sa slanim rastvorom imale gotovo isti učinak kao i pravi lek.
Sve to upućuje na to da lekovi, bilo da su farmaceutski, biljni ili neka druga vrsta lečenja, velikim delom zavise od našim misli i verovanja u uspešnost krajnjeg ishoda.
NE PROPUSTITE
Do boljeg zdravstvenog stanja, ali i generalno života se dolazi kroz ove tri faze:
1. Stvorite svoju novu stvarnost
Ako želimo da se menjamo i postanemo najzdravija verzija sebe, moramo sami da stvorimo te okolnosti.
Te okonosti zavise od misli koje se nalaze u nama, emocija koje sami odaberemo da će vladati. Sve je u našim rukama. Ako želite lepšu stvarnost, morate imati lepše misli.
Život koji trenutno doživljavate temelji se na vašim prošlim mislima i izborima. Očigledno, da bi to promenili, morate da stvorite nove misli i izbore.
Ovaj proces je na početku težak, ali kada naterate mozag da misli samo pozitivno, to će početi da mu prelazi u naviku. Dr. Dispenza naziva ovaj proces “prelazak prek reke promena”. S jedne strane nalazite se vi kakvi ste sada, a s druge strane nalazite se vi kakvi želite da budete, a prelazak preko te reke je neophodan.
2. Misli menjaju telo
Možemo promijeniti čitav DNK kod na temelju naših misli. Svaka misao koju zadržavamo daje signal našim genima da se izražavaju na određeni način. Toksično razmišljanje dovodi do otrovne ekspresije i problema u telu, pozitivno razmišljanje dovodi do pozitivne ekspresije gena i zdravlja.
Ako želimo da ozdravimo, moramo da signaliziramo novim genima na nove načine kako bismo stvorili nove rezultate. On ističe da se većina ljudi ne izleči jer se bave neprestano istim problemima i ne menja način razmišljanja koji je ključ zdravlja.
Što više vežbate ovaj novi način razmišljanja, brže će vas telo slediti.
3. Mentalna proba
Da bi novi geni mogli da se ponašaju po novim pricipima koje im namećete, neophodna je mentalna proba.
Zamislite kako želite da izgledate i osećate se u budućnosti. Kada kreirate tu sliku u svojoj podsvesti, doslovno stvarate nove neurološke puteve u mozgu koji se podudaraju sa mislima.
Kada nešto zamislite i osetite emociju kao da se već dogodilo – vaš mozak ne zna razliku između onoga što se zapravo događa ili što se zamišlja.
Džo Dispenza misli da je jedna od najvažnijih stvari koju morate da učinite kako bi promijenili svoj život – odlučiti ko želite biti, zatim sesti, meditirati i zamišljati tu osobu, sve dok jednog dana to i ne postanete.
Da bi promenili život i došli do izlečenja ili bilo kog boljitka u životu, prvo moramo da promenimo razmišljanje i emocije koje menjaju uverenja, a ona menjaju navike koje kao rezuktat daju promenjen čitav život.
Ovako funkcioniše mozak:
Beta stanje: U tom stanju funkcionišemo veći deo dana, ono je povezano s “radom” ili “aktivnim razmišljanjem”: analitikom, planiranjem i procenom.
Alfa stanje: U ovom stanju moždane funkcieje se usporavaju. Ovo stanje je karakteristično za period opuštanja.
Teta stanje: Tu počinje meditacija. Ovo je tačka u kojoj verbalni, misaoni um prelazi u vizualni um. U ovom stanju se dopire do podsvesti i utiče na promene navika.
Teta je stanje u kojem je um otvoren za stvaranje novih uverenja i misli, a ono se postiže meditacijom.
Dr. Džo preporučuje da svaki dan započnete s meditacijom, pozitivnim mislima, stvarajući nove okolnosti. Razmišljajte o tome ko želite da postanete. U tom stanju mozak i telo počinju da se menjaju.
