Mnogi ljudi ostare i ne dočekaju da upoznaju svoju srodnu dušu. Neki uspeju da uživaju u retkim trenucima fatalne ljubavi, koja se u većini slučajeva objašnjava kao strast. Međutim, do prave ljubavi kroz koju se razvijamo, rastemo i postajemo bolja osoba sebi i osobi pored sebe, treba doći. Ona ne pada s neba i ne dešava se "sudbinski" već zavisi od spremnosti osobe da voli i bude voljena.
"Ljubav je određena kapacitetom osobe da voli, time koliko možemo da podnesemo da budemo odbijeni, da izdržimo bliskost, budemo "napušteni", bez nekog, da se radujemo njegovom povratku, a možda i budemo nedovoljno voljeni. Sve to treba podneti…", rekla je psihijatar Anđelka Kolarević.
Šta ljubav jeste, a šta ljubav nije? Da li smo sigurni da znamo odgovor na ovo pitanje… Voleti nije lako - reči su psihijatra i psihoterapeuta Anđelke Kolarević. Ona kaže da je to proces koji prati kretanje vremena, potrebnog da bismo dobro upoznali osobu pored nas, prihvatili jedno drugo, naučili malo i da "trpimo" i budemo strpljivi. Dr Kolarević smatra da ljubav nije sudbina niti umetnost koja pada u krilo koju je neko "zaradio" već da svako mora da se bori za nju.
-Tokom poslednjih decenija ljudi su odustali od takve borbe, a to podrazumeva da ste u miru, dobro, onakvi kakvi jeste. Boriti se za ljubav znači boriti se za sebe, za ono što treba da osetimo kao krajnji cilj- mirovanje ljubavi, da ti je dobro, da si onakav kakav jesi, da ne uznemiravaš onog pored sebe, da ga prihvataš kompletnog… kao i on tebe.
Kad je vreme za novu vezu?
-Savetujem da se nakon raskida malo sačeka, da prođe žalovanje, što nekad može da traje dugo, od 6 meseci do godinu dana, kod nekih čak i 5-6 godina. Ako taj period traje duže od 1-2 godine možda je reč i o depresiji.
Da li i u partnerskim odnosima postoje trendovi koje donosi neko novo vreme?
-Svako vreme ima svoje običaje, a sad je problem što su ljudi, čini mi se i previše u virtuelnom kontaktu, a nikad nije bilo manje bliskosti među njima. Svi oni imaju privid da su zajedno, gubi se potreba za fizičkim kontaktom, a primete da im partner nedostaje tek kad počnu da se udaljavaju. Fizički kontakt je neophodan, baš kao i pogled u očima.
Da li smo mi sami kreatori svoje sreće?
- Ako nismo u kontaktu sa sobom i sa svim svojim dobrim i lošim stranama uvek će nam biti drugi ljudi krivi, nedostupni, a mi jadni, nedovoljno vredni za druge i kao takvi ćemo verovati da nismo dostojni ljubavi. Uvek sam za dobar razvod, ako je sve pokušano da se brak spase. Deca nisu kriva za to, a naš životni zadatak je da se više bavimo svojom decom, a roditeljstvo se mora negovati do kraja života. Onaj ko nije razvio partnersku ljubav ne znači da ne treba da bude u svojoj roditeljskoj ulozi.
Koji primer iz vaše psihoterapijske prakse pamtite i rado delite s drugima?
- Tridesetogodišnji mladić koji nikad nije imao devojku mi se obratio za pomoć. Do tad je izlazio s devojkama, ali nikad nije došlo do veze. Kod njega je ustanovljena pasivna agresija. Adaptirao se na okolnosti, ali bi sve uradio da upropasti taj odnos i susret s devojkom… Radili smo na njegovim obrascima ponašanja, da više bude autentičan. Imao je veliku želju da živi u jednoj evropskoj zemlji… Nedugo zatim upoznao je devojku odatle, bili su 3-4 meseca u vezi, ali je izašao iz odnosa jer mu nije odgovarala. Nije patio, samo je bio tužan i to je trajalo mesec dana. Nakon par meseci je shvatio da je devojka njegovih snova devojka sa kojom radi. Počeli su da se zabavljaju, prvo su se samo družili, trudio se da im kafe pauza bude drugačija, da bude zanimljivo, a epilog je da se venčavaju ove godine. On je dobio posao u kompaniji koja je iz te zemlje o kojoj mašta… To je primer zakona privlačenja na delu uz psihoterapiju i dobro vođenje računa o njegovoj ličnosti, mehanizmima odbrane, mehanizmima adaptacija.
Ljubav je određena kapacitetom osobe da voli, odnosno koliko možemo da podnesemo da budemo odbijeni
Ljubav je određena kapacitetom osobe da voli, odnosno koliko možemo da podnesemo da budemo odbijeni
