Mnogi ljudi ostare i ne dočekaju da upoznaju svoju srodnu dušu. Neki uspeju da uživaju u retkim trenucima fatalne ljubavi, koja se u većini slučajeva objašnjava kao strast. Međutim, do prave ljubavi kroz koju se razvijamo, rastemo i postajemo bolja osoba sebi i osobi pored sebe, treba doći. Ona ne pada s neba i ne dešava se "sudbinski" već zavisi od spremnosti osobe da voli i bude voljena.
"Ljubav je određena kapacitetom osobe da voli, time koliko možemo da podnesemo da budemo odbijeni, da izdržimo bliskost, budemo "napušteni", bez nekog, da se radujemo njegovom povratku, a možda i budemo nedovoljno voljeni. Sve to treba podneti…", rekla je psihijatar Anđelka Kolarević.
Šta ljubav jeste, a šta ljubav nije? Da li smo sigurni da znamo odgovor na ovo pitanje… Voleti nije lako - reči su psihijatra i psihoterapeuta Anđelke Kolarević. Ona kaže da je to proces koji prati kretanje vremena, potrebnog da bismo dobro upoznali osobu pored nas, prihvatili jedno drugo, naučili malo i da "trpimo" i budemo strpljivi. Dr Kolarević smatra da ljubav nije sudbina niti umetnost koja pada u krilo koju je neko "zaradio" već da svako mora da se bori za nju.
-Tokom poslednjih decenija ljudi su odustali od takve borbe, a to podrazumeva da ste u miru, dobro, onakvi kakvi jeste. Boriti se za ljubav znači boriti se za sebe, za ono što treba da osetimo kao krajnji cilj- mirovanje ljubavi, da ti je dobro, da si onakav kakav jesi, da ne uznemiravaš onog pored sebe, da ga prihvataš kompletnog… kao i on tebe.
Možemo li voleti nečije mane?
-Moguće je voleti mane druge osobe, jer sama po sebi ljubav je vrlina, a mi onda i ne vidimo te mane ili ih vidimo, ali one prolaze pored nas. Ljubav kao vrlina ne vidi te mane. Kad se ljubav vidi kao vrlina, onda ona nadopunjuje mane, naviknemo se vremenom na njih, ne vidimo ih, ne bude nam agresiju, jer čim se agresija uključi, ljubav se malo pomeri dok se agresija ne smiri.
Zbog čega ipak neki ljudi u svojim emocionalnim relacijama pristaju na nemir?
-Jer žele da budu zaljubljeni i vole taj osećaj, da im bude uzbudljivo. Više im prija adrenalin, a ne mir. Živimo u brzom vremenu na sve pristajemo osim na dosadu, pa tako tretiraju prazninu kao nedostatak ljubavi. Možemo da budemo zaljubljeni i da posle, vremenom, zavolimo nekog. Može se taj osećaj pretvoriti u ljubav nakon zaljubljivanja. Zaljubljenost jeste koncept u kojem mi svoje iluzije i idealizacije imamo. Kad one nestanu mi se razočaramo, ali ako smo se razočarali, a imamo dobar i zreo ego, povezali smo se sa tim odlukama, desiće se povezanost, a ona je ljubav.
Koje su najčešće zablude u ljubavi?
-Pre svega zabluda da je ljubav sudbina. To lepo zvuči, naročito jer se ljudi u toj opciji nisu potrudili…. desilo im se. Ne verujem u uverenje da je ljubav sudbina. Mnogi često ostanu bez ljubavi jer veruju u to da će im se dogoditi čekajući je. Treba ljudi i oko ljubavi da se potrude, da izdrže nešto. Ljubav je određena kapacitetom osobe da voli što često zaboravimo, a kapacitet je određen merom koliko možemo da podnesemo da budemo odbijeni, da izdržimo bliskost, što podrazumeva da tražim, ali i budem odbijen, malo budem "napušten", da nekog nema neko vreme, da se radujemo njegovom povratku, a možda i da budemo nedovoljno voljeni. Sve to treba podneti. Ljudi treba da se kreću i da se druže, budu u društvu ljudi koji su im slični, da razvijaju kapacitete za ljubav. U tom razvijanju rastemo i mi i naš partner. U ljubavi treba da se igramo kao deca. Ako primetimo da se drugi menja, raste, a mi stojimo i treba i sami da poželimo da se menjamo, a ne voljena osoba. Česta zabluda je i da ljubav mora stalno da se oseća. Grubo zvuči, ali kako bi to izgledalo kad bismo stalno osećali mržnju, zavist, bol, ljubomoru…ljubav? Ljubav je mirno osećanje, ne možemo stalno da je osećamo, ali to ne znači da smo prestali da volimo. Velika zabluda je i da ne smemo da se posvađamo sa onim koga volimo. Možemo itekako da se posvađamo i kažemo jedno drugom šta nam smeta, ali i da izađemo iz svađe spremni da budemo zajedno ili se dogovorimo da ćemo se rastati. Velika zabluda je i "da me voli ako je ljubomoran". Ljubav nije ljubomora.
Šta kažete onima kojima je ljubav smisao života?
-Ljubav jeste vrhovna vrednost… ako smo mirni i u tom odnosu možemo da se posvetimo drugim stvarima, a partner da nas podržava u tome. U zdravom odnosu mi volimo da je naš partner napredan, uspešan i to nam ne smeta. Zabluda je da je seks u ljubavi najvažniji. On je svakako bitan, ali kvalitet veze ne određuje kvalitet seksa. Neki misle da je ljubav prestala ako je partner nezainteresovan za seks, a to nije tačno kao i obrnuto.
Šta savetujete onima koji su se razočarali u ljubav i tako povređeni ne nekom daju drugom priliku da uđe u njihov život?
– Prvo treba da razmisle o tome kako biraju partnere, da li im se stalno dešava isti izbor partnera. Neka nađu odgovor na to pitanje sami ili uz pomoć prijatelja, a i mama nekad najbolje to zna. U psihoterapijskoj praksi bitan je odnos deteta i majke, majka ima inticiju, zna dosta o detetu, ali je mi po pravilu ne slušamo. Veoma je važan dobar odnos s roditeljima. Ljudi često sve svoje nezavršene poslove projektuju u partnere i to je veliki problem. Pre svega u izboru, nalaze partnera sa osobinama sličnim roditeljskim: sebičnost, hladnoća, lišavanje, ograničenja, ljubomora, surovost, sve ono što nam smeta u ljubavnom odnosu privučemo sebi a možda su nam baš takvi roditelj bili ili nisu,ali smo ih mi doživeli kao takve.
Ljudi treba da osveste šta im smeta kod roditelja s druge strane, ali i da ih pogledaju kao odrasle ljude sa distance odraslih i vide da li su i koliko svesno i namerno povređivali svoju decu. I oni su bili deca, kao i njihovi roditelji. Tu je reč o transgeneracijskom prenošenju raznih loših uverenja kad biramo partnere, ostajemo u gubitničkim ljubavnim odnosima. U slučajevima stalnih raskida,treba videti da li osoba ima "zabranu na ljubav".
NE PROPUSTITE
Kad je vreme za novu vezu?
-Savetujem da se nakon raskida malo sačeka, da prođe žalovanje, što nekad može da traje dugo, od 6 meseci do godinu dana, kod nekih čak i 5-6 godina. Ako taj period traje duže od 1-2 godine možda je reč i o depresiji.
Da li i u partnerskim odnosima postoje trendovi koje donosi neko novo vreme?
-Svako vreme ima svoje običaje, a sad je problem što su ljudi, čini mi se i previše u virtuelnom kontaktu, a nikad nije bilo manje bliskosti među njima. Svi oni imaju privid da su zajedno, gubi se potreba za fizičkim kontaktom, a primete da im partner nedostaje tek kad počnu da se udaljavaju. Fizički kontakt je neophodan, baš kao i pogled u očima.
Da li smo mi sami kreatori svoje sreće?
- Ako nismo u kontaktu sa sobom i sa svim svojim dobrim i lošim stranama uvek će nam biti drugi ljudi krivi, nedostupni, a mi jadni, nedovoljno vredni za druge i kao takvi ćemo verovati da nismo dostojni ljubavi. Uvek sam za dobar razvod, ako je sve pokušano da se brak spase. Deca nisu kriva za to, a naš životni zadatak je da se više bavimo svojom decom, a roditeljstvo se mora negovati do kraja života. Onaj ko nije razvio partnersku ljubav ne znači da ne treba da bude u svojoj roditeljskoj ulozi.
Koji primer iz vaše psihoterapijske prakse pamtite i rado delite s drugima?
- Tridesetogodišnji mladić koji nikad nije imao devojku mi se obratio za pomoć. Do tad je izlazio s devojkama, ali nikad nije došlo do veze. Kod njega je ustanovljena pasivna agresija. Adaptirao se na okolnosti, ali bi sve uradio da upropasti taj odnos i susret s devojkom… Radili smo na njegovim obrascima ponašanja, da više bude autentičan. Imao je veliku želju da živi u jednoj evropskoj zemlji… Nedugo zatim upoznao je devojku odatle, bili su 3-4 meseca u vezi, ali je izašao iz odnosa jer mu nije odgovarala. Nije patio, samo je bio tužan i to je trajalo mesec dana. Nakon par meseci je shvatio da je devojka njegovih snova devojka sa kojom radi. Počeli su da se zabavljaju, prvo su se samo družili, trudio se da im kafe pauza bude drugačija, da bude zanimljivo, a epilog je da se venčavaju ove godine. On je dobio posao u kompaniji koja je iz te zemlje o kojoj mašta… To je primer zakona privlačenja na delu uz psihoterapiju i dobro vođenje računa o njegovoj ličnosti, mehanizmima odbrane, mehanizmima adaptacija.
