Malo je stanja (ne bih rekao bolesti) oko koje vlada toliko zamešateljstva, kao oko krvnog pritiska (osim valjda holesterola). Hiljadu puta ste pročitali da je to "tihi ubica". Ali, postoje dva problema. Prvi je normalna vrednost krvnog pritiska, pa samim tim i definisanje povišenog pritiska. Drugi je uzrok nastanka, a bez čega nema efikasnog lečenja.
Preporuke American Heart Association i American College of Cardiology su da se normalnim smatra vfednost od 80/120 mmHg.
Sve preko toga je hipertenzija, 130/90 mmHg stadijum I, a preko 140/90 mmHg stadijum II.
Promena vrednosti normalnog krvnog pritiska je učinila da je polovina populacija SAD postala hipertenzivna. Kardiolozi eksperti su zaključili da smanjivanje sistolnog pritiska ispod 130 mmHg značajno smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara, srčane insuficijencije (iako je Cochrane sistematska analiza literature pokazala da nema mnogo koristi od snižavanja krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg).
O vrednosti ovih preporuka najbolje govori činjenica da je Američko udruženje lekara porodične medicine odbilo da ih usvoji. Kenny Lin, predstavnik udruženja, je ovo objasnio: "kardiolozi imaju prednost da leče samo pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, dok većina pacijenata sa hipertenzijom ima gomilu komorbiditeta (drugih bolesti). Dodavanje još jednog leka za povišeno pritisak postojećima, povećava rizik od neželjenih dejstava, kao i interakcija sa drugim lekovima."
Šta je dakle, povišen krvni pritisak?
Moja generacija je učila prostio pravilo za određivanje hipertenzije, koje je govorilo da je sistolni pritisak normalno ispod 100 sa dodatnim godinama.
Posebno je izražen efekat belih mantila, gde se zbog uzbuđenja kod merenja pritisak on lažno povišava (za svaku dekadu preko 50 godina, ovo povećanje je veće za oko 5 mmHg). Dakle, osoba od 70 godina, imaće ako je uplašena kod lekara, krvni pritisak najmanje 10 mmHg preko svoje normalne vrednosti.
Vrednosti krvnog pritiska od 120/80 mmHg za osobu od 70 godina su izuzetno niske, sa svim negativnim posledicama (smanjen protok krvi kroz mozak i vitalne organe). Kada su pre 50 godina uvođeni prvi lekovi za povišen pritisak, kardiolozi su se bunili, smatrajući da je porast krvnog pritiska sa godinama normalna kompenzatorna pojava, nastala kao posledica "tvrđih krvnih sudova". Ozbiljni autoriteti su smatrali lečenje granične hipertenzije opasnim eksperimentom, u kome se smanjuje doturanje krvi tkivima.
Verovatnije od “normalne vrednosti” je da pogrešan stil života dugo godina, sa čestim skokovima pritiska usled stresa može da ošteti krvne sudove. Krvni pritisak je tipičan poremećaj pogrešnog načina života i verovanje da se može normalizovati pilulama je nerealno.
Uvek se moramo vratiti osnovnim uzrocima svih bolesti, a to su stres, nedovoljna fizička aktivnost i pogrešan način ishrane. Poznata je veza između temperamenta i vrednosti krvnog pritiska, posredovana lučenjem hormona bubrega. Mlad čovek koji uroni šaku oko minut u led, ima krvni prtisiak od oko 235/135 mmHg. Poznata je studija u kojoj je pokazano da ljudi koji rade pod visokim pritiskom, na primer moraju da obave posao do odreženog roka, imaju do 6 puta češće infarkt miokarda. Napadi besa ili neprijateljstva povećavaju rizik od kardiovaskularnog oboljenja. Meditacija dovodi do izuzetnog smanjivanja vrednosti krvnog pritiska (ali i molitva, slušanje prijatne muzike itd).
Ali, medicina i dalje nema odgovor na pitanje šta je uzrok povišenog krvnog pritiska. Kad god je tako, u pomoć se poziva genetika. Identifikovan je veliki broj gena koji predisponiraju hipertenziju.
U studiji na 200 000 osoba iz Evrope i 75 000 van nje, identifikovano je 16 gena. Ali, kolektivni uticaj svih ovih gena je bio skroman (prosečno je povećavao krvni pritisak oko 1 mmHg).
A onda se pojavljuju stari (opasni) igrači na sceni – šećer i plastika. Iako se široko preporučuje smanjen unos soli u ishrani, nema mnogo dokaza da ovo ima efekat na vrednosti krvnog pritiska (Japanci koji jedu velike količine soli imaju nizak krvni pritisak). Štaviše, postoje dokazi da smanjen unos soli može dovesti do nastanka insulinske rezistencije (što je jedan od osnovnih uzroka savremenih zapaljenskih bolesti). Jedna nova studija je pokazala da bisfenol A (BPA) iz plastike prelazi u hranu i vodu i dovodi do hipertenzije i oštećenja srca. Ovo se uklapa sa ranijim saznanjima da hronično izlaganje estrogenima (antibebi pilule ili hormonska terapija menopauze) dovodi do stvaranja superoksida kiseonika, koji izaziva zapaljenje tkiva (ovo dovodi do reakcije stresa, sa povišenjem krvnog pritiska).
Čest uzrok hipertenzije kod žena je poremećena funkcija štitne žlezde (hipotireoza je udružena sa hipertenzijom).
Unošenje prevelike količine šećera ima dvostruke negativne efekte, jedne kroz povećavanje telesne mase (gojaznost je zapaljenska bolest koja generiše povišenje krvnog pritiska i rizik faktore za kardiovaskularne bolesti, dijabetes i karcinom). Novije studije pokazuju da može i da direktnim efektom, za sada nejasno definisanim, poveća vrednosti krvnog pritiska.
Kod muškaraca je poremećaj disanja tokom noći (takozvane opstruktivne apneje u snu) jedan od važnih mehanizama nastanka povišenog krvnog pritiska.
Konačno, nesreća (usamljenost, hronični stres u braku ili na poslu, emotivni stres itd) jasno povećavaju krvni pritisak ako je dugotrajna.
Nije svrha ovog teksta da vas nagovara da ne uzimate lekove za pririsak. Svrha je da shvatite da većina ljudi nema hipertenziju, a da se u onih koji je imaju ne može regulisati (samo) tabletama.
Citirao bih svog omiljenog autora Henry Bauera “Zdravi ne treba da uzimaju tablete”. Morate smanjiti unos šećera (moje mišljenje je da so možete koristiti po sopstevnom ukusu), povećati fizičku aktivnost i indeks sreće u svom životu.
Izbegavajte maksimalno plastiku (posebno trudnice, jer postoje dokazi da BPA izaizva hiperenziju u dece u kasnijem životu, ako su bila izložena u utrobi majke). Žene moraju uzimati blokatore estrogena, najbolje prirodne (naš sladić ili Glycyrhizza glabra je izvanredan lek za brojne zdravstvene probleme, a odličan je antagonist estrogena.
