Nije naučno dokazano da kopriva može da snizi šećer, izleči reumu ili anemiju.
Kopriva je bogata vitaminima, mineralima i lekovitim materijama. Zbog toga što je izuzetno zdrava biljka, kopriva treba da se nađe na našem meniju. Ali je lečenje sa istom nemoguće iz razloga zato što to nije naučno dokazano.
Branje koprive
Za jelo služe prokuvani listovi i vrhovi mlade biljke koji se beru od kraja februara do maja, a katkad se mogu ponovo naći u jesenjim mesecima. Nežni vrhovi biljke s četiri do šest listića treba otkinuti u rukavicama na mestu gde je stabljika još mekana. Koren se bere u jesen i proleće, a potom koristi svež ili suši. Mladu koprivu možete da pripremite kao spanać, a od nje se prave i umaci, salate, čorbe, pite i druga jela. Mladi izdanci se mogu pržiti na ulju, a osušeni i samleveni u prah mogu se spremati za dalju upotrebu. Otrovni sadržaj iz koprivinih žila (mravlja kiselina) kuvanjem se neutrališe. Kopriva je bogata kalcijumom, fosforom, gvožđem i silikatnom kiselinom. U biljci ima vitamina K, B2 i pantenonske kiseline te stoga predstavlja prirodni multivitaminski koncentrat.
Čaj od koprive
Sastojci:
2 kašičice listova koprive
250 ml vode
Priprema:
Sveži ili sušeni list koprive prelijte vrelom vodom, ostavite poklopljeno da stoji deset minuta pa procedite.
Primena:
Popijte tri šoljice na dan kod reumatskih bolova, umora, malokrvnosti i izostanka apetita.
