Hleb je dugo bio na lošem glasu kao glavni neprijatelj svake dijete, ali stručnjaci sada tvrde da je on i te kako zdrav.
Nutricionista dr Ejni O'Konor tvrdi da ova namirnica ispunjava više od 10 odsto potreba za belančevinama, folatima i gvožđem i da ima i pozitivnu stranu.
Naime, hleb sadrži mnogo vlakana, ali to važi samo za onaj integralni, ovseni, ražani i kukuruzni, jer su bogati mineralima i vitaminima B.
Šta govori boja
Boja nije pouzdani pokazatelj kvaliteta hleba. Tamni je često obojen veštačkom bojom, pa su ljudi u zabludi da je zdraviji od belog i da ne goji. A istina je sledeća - najtvrđi i najžilaviji hleb je najzdraviji!
Samo ne preterujte s količinom
Hleb ne goji ako se jede u razumnim količinama, to jest 200-300 grama na dan - gojimo se uglavnom od onoga što stavljamo na njega: maslac, paštetu, salamu, majonez ili marmeladu.
Ražani je najzdraviji
Nažalost, na hlebu često nema deklaracije, pa ne možemo pouzdano znati šta se tačno nalazi u njemu. Zato treba dobro obratiti pažnju na to od koje vrste brašna je napravljen. Najpreporučljiviji je ražani jer sadrži mnogo vitamina i minerala, bogat je vlaknima, pa se lakše vari, a zbog svog glikemijskog indeksa stvara dugotrajan osećaj sitosti. Odličan je i hleb od ovsenog brašna, kao i onaj obogaćen semenkama i orašastim plodovima.
Beli je najbolje zaobići
Ovaj hleb ima najmanju prehrambenu vrednost i često sadrži skrivene količine šećera i soli i ima visok glikemijski indeks. Nakon što pojedemo jednu krišku belog hleba, šećer u krvi naglo poraste pa opadne i zbog toga osećaj sitosti kratko traje.
