Godinama se vitamin D posmatrao kao važan mineral za snažne kosti i zube, ali lista njegovih pozitivnih učinaka na zdravlje je duga. Najefikasniji se pokazao kod jačanja imuniteta.
Vitamin D štiti imunitet na više načina, a kada je reč o infektivnim bolestima kao što je Covid-19, naučnike posebno zanimaju njegova antiinfektivna svojstva.
Svetska zdravstvena organizacija, kao i druge institucije, poput Evropske agencije za sigurnost hrane, izdale su preporuke za ishranu koja će ojačati organizam u borbi protiv korona virusa, a visoko na tom spisku našle su se namirnice bogate vitaminom D.
Nedostatak vitamina D povezan je s različitim bolestima koje zahvataju pluća i gornje disajne puteve, poput gripa, HIV-a, hepatitisa, hronične opstruktivne plućne bolesti, astme, hroničnog rinitisa, tuberkuloze...
U nedavno objavljenom istraživanju u časopisu Nutrients objašnjeno je kako mehanizmi kojima vitamin D može da smanji rizik od infekcija uključuju proizvodnju antimikrobnih proteina katelicidina i defenzina, a koji mogu da smanje umnožavanje virusa i koncentraciju protivupalnih citokina koji oštećuju tkivo pluća i tako pospešuju nastanku upale.
Vitamin D telu možemo da obezbedimo kroz Sunčeve zrake, ali i kroz određene namirnice. Ukoliko hranom ne unesete preporučenu dozu, lekari savetuju konzumiranje kapi vitamina D.
Najbogatiji izvor je riba poput tune, srdele, skuše, bakalara, haringe, lososa, ali i svi ostali plodovi mora su odličan izbor u ovom periodu.
Vitamin D je rastvoriv isključivo u masnoj sredini, što znači da je ishrana masnijim namirnicama važna za apsopciju ovog vitamina. Kako bismo izvukli najbolje iz njega, potrebno je da ga kombinujemo i sa magnezijumom i kalcijumom.
NE PROPUSTITE
Koliko nam je vitamina D u proseku potrebno?
Preporučena dnevna doza vitamina D je:
za uzrast od 1 do 70 godina - 600 IU dnevno
preko 70 godina - 800 IU dnevno
Pored ribe i ove namirnice ga sadrže u izobilju:
- Pečurke
- Kozji sir
- Sok od pomorandže
- Punomasni jogurt
- Punomsno mleko
- Žitarice
- Žumance
- Tunjevina
