Izgleda da Jadranka Jovanović ne uživa previše u brojnim bjuti tretmanima, već se oslanja na genetiku i kućnu radinost.
„Kožu lica negujem sama. U životu sam možda samo desetak puta bila kod kozmetičara. Koža mi je lepa i nikad sa njom nisam imala neki ozbiljan problem. Slaba tačka su mi podočnjaci, kojih se rešavam nemačkim maskama. Pokazale su se kao veoma delotvorne, stavljam ih svakodnevno i utrljavam sedam-osam minuta kružnim pokretima. Ranije sam mazala i ampule vitamina E koje sam donosila iz Kine“, otkrila je Jadranka u jednom intervjuu za Gloriju.
Zanimljivo je i da kod frizera odlazi retko.
„Odlazak kod frizera predstavlja mi nezamislivi teror, jer ta tri sata koliko je potrebno da tamo sedim mogu mnogo svrsishodnije da iskoristim. Posebno što znam da moja kosa nikad nije zahtevala posebnu negu. Umem sama da je skratim i stavim prelive bez amonijaka kupljene u inostranstvu.“
I ispostavlja se da se Jadranka prilično oslanja na genetiku.
„Najviše se oslanjam na genetiku i svesna sam da će me telo jednog dana kazniti zbog toga. Priznajem da to nije ni dobro ni lepo, ali nikad ne mogu da izdvojim dovoljno vremena za negu lica, tela i kose.“
Takođe, ona ne žudi za estetskim operacijma, ali priznala je svojevremeno da je uzimala koktele injekcija za jedriju kožu vrata.
Ona je jednom prilikom za Politiku govorila i o tome koliko joj je lepota pomogla, a koliko puta odmogla u karijeri.
“Drugi su više primećivali da sam lepa nego ja sama. Kada govorim o lepoti, mislim na duhovnu, a ne na fizičku lepotu. Lepa žena nikada ne igra na kartu lepote jer ona sama isijava iz nje. To je lepota koja nema potrebu da se nametne. Čak i kada hoće da bude neprimetna, takva lepota svetli. U inostranstvu skoro da ne pamtim da mi je odmogla. Međutim, kod nas, svih ovih godina, od kada sam se pojavila, smenjivala se i o mojoj sudbini odlučivala čitava plejada žena na određenim funkcijama u institucijama kulture, različite profesorke, direktorke, urednice, kritičarke, novinarke… koje su prema meni imale odnos od velike netrpeljivosti do strasne mržnje. Nikada o tome nisam javno govorila. Primećivala sam to krajičkom oka, za mnoge sam znala da me ozbiljno ruše na svakom koraku, ali sam nezaustavljivo išla svojim umetničkim i životnim putem. Tako je i danas. Bilo je tu i muškaraca koji nisu propustili priliku za razne vrste osveta. Ipak, suštinski ništa nije omelo ogromnu ljubav publike koju doživljavam na svakom koraku u svom narodu i apsolutno se osećam srpskom narodnom umetnicom.“
