Voditeljka Marija Kilibarda publiku je osvojila pre 20 godina kada je prvi put stala pred kamere, a danas sa pravom slovi za jednu od omiljenih tv lica.
Publika je obožava zbog vulkanske pozitivne energije, veselog duha i osmeha koji nosi svuda sa sobom.
Kada se kamere ugase, Mara kako je iz milošte zovu, uvek je nasmejana, duhovita, pričljiva, razdragana, iskrena, verna i odana prijateljica, lafica i dobra koleginica.
Marija Kilibarda je rođena 29. avgusta 1980. godine u Beogradu, od majke Žanete i oca Vlajka. Ima dve mlađe sestre, Jovanu i Oliveru koje su joj velika podrška i oslonac.
Televizijsku karijeru započela je na nekadašnjem Trećem kanalu 2001. gde se oprobala u brojnim emisijama različitih formata. Prvi susret sa mikrofonom imala je u zabavnoj emisiji kratke forme "Zum" koju je u ranim dvadesetim vodila sa još pet devojaka, među kojima je bila Irina Vukotić.
Zatim, "Štikla na asfaltu", 3K radovanje", politički magazin "Trougao".. 2004. vodila je emisiju "Time out" u kojoj je pratila dešavanja sa Evropskog fudbalskog prvenstva u Portugalu. Na Trećem kanalu je ostala sve do trenutka kada je ugašen 2006. što je veoma teško i emotivno doživela.
Iste godine dobija poziv čelnih ljudi sa „TV Avale”, pa narednih godinu dana provodi na toj televiziji.
Zatim se vraća u jato Javnog servisa gde je vodeći "Bingo" u tandemu sa Dejanom Pantelićem donosila sreću ljudima širom zemlje i šarmirala publiku. Upravo je "Bingo" vinuo među najpopularnija tv lica. Takođe, vodila je i sportsku emisiju „Rt dobre nade“ zajedno sa Slobodanom Šarencem, kao i humanitarni šou program "Teleton".
Godine 2011. prelazi na Prvu TV gde je u tandemu sa Irinom Vukotić, Ivanom Zarić, Majom Volk i Natašom Ristić vodila emisiju "Žene", koja se emitovala 4 sezone.
Publika je najviše poistovećuje sa humanitarnim šou programom "Tvoje lice zvuči poznato", čija je domaćica bila prve tri sezone, kao i u petoj.
"Obožavam da radim taj format i mislim da se ta moja ljubav prema emisiji vidi na sceni", rekla je u intervjuu za Stil krajem 2019. tokom trajanja pete "All Stars sezone Tvoje lice Zvuči poznato" , koja je okupila najbolje učesnike iz prethodnih sezona.
Koliko je publika jedva dočekala njen povratak u popularni šou, govori i činjenica da čim je zakoračila na scenu dočekana je gromoglasnim aplauzom.
- Možda mi je najemotivniji trenutak bio početak prve epizode kada sam nakon povratka na scenu od publike dobila višeminutni aplauz i kada su me rasplakali, a trebalo je da uđem u snimanje. Nadala sam se samo da šminka neće da se pokvari, bila sam naježena i sa očima punim suza", ispričala nam je tada.
2011. vodila je sa glumcem Andrijom Miloševićem prvu sezonu muzičkog takmičenja „Prvi glas Srbije“.
Zatim je radila "150 minuta" sa Slavkom Beleslinom, kao i "Letnjih 150 minuta" sa Dejanom Pantelićem. Nakon toga, usledio projekat "Super Srbija " o uspehu malih preduzetnika. Početkom juna 2020. godine ponovo je zakoračila u dobro poznat studio, te je u "subotnjih 150 minuta" gledaocima unosila optimizam godinu dana tokom ove pandemije korona virusa.
Kada se kamere ugase, prelepo tv lice neguje prirodan izgled, što rado pokazuje i na svom Instagram profilu. Za razliku od mnogih koji teže "savršenom" izgledu koji nameće ova društvena mreža, Marija ponosno sa pratiocima deli fotografije bez trunke šminke i filtera, o čemu je i govorila u decembru prošle godine za Stil.
Koliko se danas ceni prirodna lepota pred naletom trendova?
"Prirodan izgled bi trebalo da bude normalna stvar koji je u današnje ludo vreme kada smo okruženi klonovima postao jedna retka čudesna stvar. Zato insistiram na tome jer negujem prirodan izgled i hoću da podsetim mlade devojke koje žive ovaj teror lepote koji instagram plasira da i prirodno ume da bude i te kako lepo i privlačno, a što je najvažnije i najzdravije.
Šta sebi kažeš kada se pogledaš, zašto je važno voleti sebe i svoj odraz u ogledalu?
"Hvala na komplimentu, mnogo mi znači jer nisam baš najradosnije dočekala 40. godinu, imala sam blagu nelagodu zbog okruglog broja. Međutim, ovo što si napisala jeste suština, važno je voleti sebe, jer iz ljubavi dajemo dobre rezultate na poslu, u kuhinji pravimo ukusnije jelo, kada volimo sebe lepi smo sebi, pa samim tim zračimo i drugima. Mislim da to jeste poenta, voleti sebe, osvestiti ko smo, prihvatiti sebe bezuslovno i biti spreman za lični napredak i rast".
U jednom intervjuu si otkrila da te drugarice često podsećaju na jednu tvoju rečenicu "Ja nisam žena svojih godina". U kojim situacijama je Mara "najveće dete", šta ti pomaže da zadržiš dečju iskrenost i razdraganost?
"To je mnogo simpatično jer nepoznati ljudi koji te vidi u dečjem izdanju pomisle: "Bože, kako se ova žena od 40 godina infantilno ponaša". Ali, obožavam da se igram, kliberim sa svojim prijateljima, đuskam u stanu i pevam u svom radnom okruženju. Takvo ponašanje ponese ljude i krene lavina dobrog raspoloženja koje nam je svima preko potrebno. Svoje "dečje igralište" mogu da napravim na svakom mestu, zavisi od trenutka, a dete u sebi volim da negujem zato što deca imaju čista razmišljanja i namere".
Šta bi savetovala mlađoj sebi, koje svoje greške ne bi ponovila, a na koje si ponosna?
"Možda je nešto moglo da prođe bezbolnije, neki izbor da bude bolji, odluka pametnija, ali ako smo danas zadovoljni sobom onda to znači da sve kroz šta smo prošli danas nas je izgradilo, pa nema razloga ništa menjati. Dobrodošle greške, to su velike lekcije".
Strastveni je ljubitelj putovanja i svaki predah od posla koristi da obiđe neke lepe destinacije. Koja je najluđa stvar koja joj se desila na nekom putovanju, takođe nam je otkrila svojevremeno.
"Na putovanju u Peruu sa jednom od najboljih prijateljica Natalijom penjala na veliku nadmorsku visinu i kada smo na pola puta shvatile da nam otkazuju noge i pada kiša, iznajmile smo od lokalaca konje. Došle smo do jedne deonice koja je bila mnogo klizava, a ne znam da jašem, tada sam shvatila da sam iznad oblaka na strmini i da se konjska kopita klizaju. Samo sam zažmurila i rekla: Veruj sada konju i njegovom znanju i osećaju i veruj sebi. Kada sam se opustila završile smo na jednom od najlepših predela koje sam ikad videla - Humantay jezero na nadmorskoj visini 4.200 metara". Ludu avanturu smo imale i u Kostariki. Želele smo da putujemo bez navigacije, uzele smo malo terensko vozilo i uz pomoć mape pokušavale da se orijentišemo kroz džungle i nepoznata sela. Završavale smo na najluđim lokacijama gde nijedan turista ne bi kročio". Verujem da kada pobedimo strahove desi se čudo u nama i blagostanje".