Prirodna plavuša, prodornih zelenih očiju, bila je tada neostvareni san većine muškaraca.
Svojom lepotom, još u ranim dvadesetim osvojila je Beograd, muškarci su se uvek okretali za njom. Sa druge strane, Marija je važila za nadmenu i misterioznu ženu, dakle prava fatalna dama. Poredili su je sa Avom Gardner ili Katrin Danev.
Slikala se za italijanski časopis ,,Plejmen”, kao i za američko i italijansko izdanje ,,Plejboja”. Novinari su nastojali da stvore neku vrstu rivaliteta između Marije Bakse i Bebe Lončar, još jedne glumice iz tog perioda koja je ostala upamćena kao jedna od najlepših Jugoslovenki šezdesetih i sedamdesetih godina. Na njihovu žalost, nisu uspeli. Iako su ih često poredili Beba i Marija su bile dva različita pojma.
Marija je bila oličenje "femme fatale", dok je Beba bila smernija. Neosporno je da su obe glumice bile veoma lepe, što im je jedina zajednička osobina.
Sedamdesetih godina Marija Baksa se seli u Italiju, gde živi i dan danas. Tamo ima luksuzni stan, trguje antikvitetima ( najčešće iz sedamnaestog i osamnaestog veka ), dok joj je gluma ostala samo ljubav iz mlađih dana. Priča se da je razmišljala o povratku u Beograd, ali se to nije desilo.
Privatan život
Njen „rimski period“ obeležen je životom u mondenskim krugovima, koje je vrlo brzo i lako osvojila svojom pojavom. Veliki producent grčkog porekla Ovidije Asonitis u nekoliko navrata nudio joj je brak, ali ga je ona uporno odbijala. Tabloidi su je dovodili u vezu s mnogim zavodnicima i zvezdama.
Čovek koji je uspeo da osvoji fatalnu jugoslovensku zavodnicu zove se Milojko Veljović. U pitanju je biznismen. Marija danas u srećnom braku sa ovim gospodinom, a imaju i ćerku Taritu. Ona danas živi u Rimu i bavi se prodajom antikviteta.
Logično je da je zavodnica poput Marije imala i puno udvarača. Uvek su je dovodili u vezu sa najpoznatijimj ljudima tog vremena, koje je uporno odbijala. Naš fizičar dr Bogdan Maglić, priznao je da je bio u kratkoj vezi sa Marijom. Naime, bilo je to u, za njega, veoma teškom trenutku, kada je njegova karijera krenula nizbrdo. Marija ga je pozvala kod nje u Rim, a po rečima dr Maglića, taj kratak period sa Marijom pomogao mu je da vrati veru u sebe i ponovo nastavi sa svojim istraživanjima.
Uloge i flmovi
Za Mariju Baksu bile su rezervisane kontraverzne i slobodnije uloge. Upravo su joj ovakvi lmovi doneli slavu. Filmsku karijeru započela je u ranim dvadesetim, fillmom ,,Svi bokseri idu u raj”. Sa Draganom Nikolićem pojavila se u glavnoj ulozi u filmu ,,Mlad i zdrav kao ruža” što joj je donelo dodatnu popularnost.
Kada se odselila u Italiju, njena popularnost nije jenjavala. Šta više, Italijani su je dočekali sa oduševljenjem, pa je u ovoj zemlji nastavila filmsku karijeru, očuvavši status seks bombe.
Glumila je pretežno u flmovima B produkcije. Pojavila se u sledećim ostvarenjima: Davitelj protiv davitelja, Kiklop, Obraz uz obraz, Bokseri idu u raj, Mlad i zdrav kao ruža … Od italijanskih filmova u kojima je glumila Marija Baksa, pomenućemo sledeće: "Belli e brutti ridono tutti", Dosije Valachi , "Gardenia", "Gegè Bellavita", "Candido erotico", "Per amore di Poppea", "Un amore così fragile cos"...
Pričitajte i deo intervju sa Marijom Baksom iz 1982. godine:
Moji koreni su u Jugoslaviji i Rimu
- Otišla sam tamo na praksu arhitekture, na mesec-dva. Pošto su biro gde sam radiia, često posećivale i filmadžije, ubrzo su me "primorale" da potpišem trogodišnji ugovor sa producentskom kućom čuvenog De Laurentisa, koji mi je garantovao najmanje dve glavne uloge godišnje i ne baš male honorare.
- Za vas se uskoro čulo i van Apenina...
- Naročito posle filmova, kao što su "Džoe Valači", "Tajna Koza nostre" sa Linom Venturom i Čarlsom Bronsonom kao partnerima i "Crni Torino", gde mi je "sparingovao" Bad Spenser.
Između prenatrpanog programa snimanja uspela je da "trkne" na tri meseca do Amerike, gde je reklamirala (i to uspešno - i naši TV gledaoci imali su prilike da vide jedan od tih spotova) proizvode jedne poznate kozmetičke kuće.
Uz svakodnevna snimanja po nekoliko časova, usavršavala je engleski jezik.
Sve je bilo, činilo se, u najboljem redu, ali nešto ju je tištilo:
- Ja sam snimala u SAD još 1973. godine i tada me je ta velika zemlja naprosto fascinirala. Sedam godina kasnije sve sam to doživela na jedan drukčiji način, kao već odrasla osoba! Ovde, pre svega, mislim na američki način življenja, razmišljanja, mentaliteta, stalnu trku za novcem. Lep je Njujork, ali trebalo je otići tamo znatno ranije, da se makar malo odraste u toj sredini. A moji koreni su u Jugoslaviji i Rimu! Dakle, bilo je to jedno tepo turističko putovanje i vratila sam se u svoje rimsko prebivalište, koje je neko u međuvremenu obio. Put se, kako vidite, višestruko isplatio, meni i još nekome!
- Vratili ste se, dakle, ponovo u Rim?
- Rim mnogo volim. Možda najviše zbog toga što Beograd nije daleko. A tu su moji najdraži: porodica, prijatelji, Kalemegdan. Tako sam se i lečila! Jer, jedno vreme holesterol mi je strašno "skočio" i lekari su ustanovili da je sve to na "psihičkoj bazi", usled neprekidne čežnje za domovinom, tako izraženom kod ljudi koji rade van svoje domovine. Česti beogradski vikendi su me "naprosto" izlečili...
Gimnazijske ljubavi su najlepše i najiskrenije, pa zašto bi tu i Marija bila izuzetak. Ona je volela - slikarstvo!
- Čak sam i nekakve nagrade podobijala na izložbama u zemlji i van nje. Ali, kao što to obično biva, mama me protiv moje volje upisala na arhitekturu. Tako je jedna velika strast bila prigušena godinama...
- U poslednje vreme sve manje snimate. Zašto?
- Poslednjih godina u modi su filmovi strave i užasa, polupornići, gde sve pršti od krvi, noževa i brutalnog seksa. I poznatiji glumci, a naročito glumice, počeli su da dobijaju takve scenarije, koje su, silom prilika, morali da prihvataju. Pored toga italijanski film (uglavnom sam igrala u njihovim komedijama) zapao je u veliku krizu. Sve je to uslovilo, da mi režiseri više nisu nudili uloge koje ja želim. Zato je za mene bilo bolje da u tom trenutku "zaobiđem" film i "bacim" se, na slikarstvo. Proletos sam imala jednu veliku samostalnu izložbu u poznatoj rimskoj galeriji "C’a d’oro". Pored toga što slikam strastveni sam kolekcionar; posebno mesto u mojoj zbirci zauzimaju, naravno, naši slikari.
Pored slikarskog ovo je i neka vrsta relaksacionog perioda za Mariju Baksu. Sem toga, Marija kaže:
- Sve više počinjem da mislim i na privatni život, jer, kao i svaka žena, toliko žudim za detetom, porodicom. Ako tu uspem (čujemo da je uspela!) biće to za mene najveći uspeh u životu. Porodica, dete i slikarstvo biće mi jedine životne preokupacije. Filmske ambicije su polako presahle, što verovatno ide sa godinama...
Interesantno, ali i pomalo neverovatno, zvuči podatak da Marija u svojoj zemlji (sem jedne manje epizode u filmu "Bokseri idu u raj") nije glumila. A još u sedmom razredu gimnazije nju i Stašu Pešić pozvao je u "Avala-film" Mića Popović. Na žalost, ovaj filmski projekt nikad nije realizovan.
- Tada nisam imala ni trunčice filmskih ambicija u sebi. Tek po dolasku u "Večni grad" to se nekako probudilo u meni. Kasnije sam dobila dve-tri ponude iz Jugoslavije, ali ih nisam prihvatila. Zašto? Jednostavno nisam mogla da se uklopim u "šemu" nekih naših reditelja. Ništa drugo!
- Felini?
- Zašto me nije bilo kod njega, mislite? Vrlo ga dobro poznajem i izuzetno cenim i kao čoveka i kao reditelja. Ali, njegove glumice su, po pravilu, gotovo duplo veće i teže od mene! Juče je bila u Rimu, sada je opet među nama - ne samo holesterola radi.
(Intervju, mart 1982.)
Marija Baksa je preminula 14. novembra 2019. godine u svom stanu u Kosovskoj ulici u Beogradu.
