Prvi susret sa dijagnozom povišenog arterijskog pritiska najčešće na pacijenta ne ostavlja preveliki utisak. Glavni razlog je taj što se on najčešće otkriva slučajno, a simptomi bolesti gotovo da i ne postoje, tek se poneko žali na glavobolje, nesvesticu, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.
"Povišeni krvni pritisak je bolest koja se definiše povišenjem sistoličkog arterijskog pritiska iznad 139 milimetara žive (mmHg) ili dijastoličkog iznad 89 mmHg", objašnjava kardiolog dr Dražen Šebetić za Večernji list.
Arterijska hipertenzija je bolest gotovo cele populacije i prate je brojna pitanja, nedoumice ili predrasude koje grublje možemo nazvati mitovima. Ovo su neki od najčešćih, prema mišljenju dr Šebetića:
1. Mit: U mladosti ne mogu da obolim od arterijske hipertenzije
Izolovano povišeni (uglavnom gornji ili sistolički pritisak) može se pojaviti već u dvadesetim godinama i najčešće je povezan s gojaznošću ili sa velikim uzbuđenjem. Poseta lekaru je obavezna, ali lečenje se u tim godinama retko sprovodi lekovima.
2. Mit: Zbog straha od doktora imam hipertenziju
Hipertenzija belog mantila je povišeni pritisak koji se javlja isključivo u lekarskoj ordinaciji, dijagnoza se postavlja holterom arterijskog pritiska i ako izvan ordinacije nije povišen pritisak, nije je potrebno lečiti.
Kardiolog Kliničkog centra otkriva: Mislite da je pritisak 120/80 normalan? U zabludi ste!
3. Skrivena hipertenzija ne postoji
Skrivena hipertenzija je suprotna hipertenziji belog mantila, kod tih pacijenata pritisak u ordinaciji je uredan, ali holter pokazuje povišene vrednosti izvan ordinacije. Takvo stanje je potrebno lečiti.
4. Povišeni pritisak ne odaju simptomi
Najčešće se bolest otkriva slučajno, kod manjeg broja pacijenata javlja se glavobolja, retko osećaj pritiska u grudnom košu. Potrebno je poznavati bolesti unutar porodice i ukoliko nam roditelji boluju od povišenog pritiska, treba ga češće proveravati.
5. Ako imam povišeni pritisak, ne mogu da se bavim sportom
Baviti se sportom je čak poželjno u lečenju arteriskog pritiska, ali samo pod prepostavkom da je pritisak adekvatno lečen.
6. Pritisak često varira zbog nerviranja
Na regulaciju pritiska utiču naša emocionalna i psihička stanja, odonosno podržaj vegetativnog nervnog sistema, i u tim situacijama normalan je kratkotrajni porast pritiska. Ipak, ne treba odmah uzimati dodatnu tabletu, već pokušati da se smirite, pa onda izmerite pritisak.
7. Tablete za povišeni pritisak uzrokuju nuspojave
U razgovoru s lekarom potrebno je raspitati se o svim glavnim nuspojavama lekova i izbeći one koje bi mogli da pogoršaju već postojeće simptome. Ali, svakako je potrebno adekvatno lečiti povišeni pritisak, jer dobrobit od njegove normalizacije daleko nadmašuje smetnje od nekih manjih nuspojava.
Kardiolog skinuo 98 kilograma, i otkrio: Ovo je najveća zabluda, koja vam ne da da smršate!
8. Tablete za pritisak moraju da se piju celog života
Nije bitno hoćemo li lek uzimati doživotno, već da li je lečenje efektno i postiže li se normalizacija povišenog pritiska. Ako to postignemo samo dijetom i redukcijom težine, tada nećemo ni uzimati lek, ako pak normalan pritisak postižemo samo sa lekom, lek se uglavnom uzima doživotno.
9. Ako preskočim tabletu, lečenje neće biti efektno
Važno je naglasiti da povišeni pritisak zahteva stalnu samokontrolu i da je moguće izostavljanje pojedine doze ili smanjenje doza u zavisnosti od vrednosti arterijskog pritiska - svaki bolesnik treba da bude upoznat sa svojom bolešću i sa svojom aktivnom ulogom u praćenju bolesti, kako bi rezultat lečenja bio što bolji, a posledice arterijske hipertenzije što manje.
10. Nizak pritisak je opasan
Kod mladih ljudi ne, ali u populaciji starijih soba iznad 80 godina života može da pogorša već postojeću bolest krvnih sudova mozga, pa je normalna vrednost sistoličkog pritiska kod osoba starijih od 80 godina između 140-160 mmHG.
Krvni pritisak se leči prema godinama starosti: Tabela referentnih vrednosti! (FOTO)
