Neko vam se nasmeši i vama kao da narastu krila. Posle razgovora s potištenim prijateljem izgubite volju za bilo čim. Zašto su neki ljudi sposobniji zaraziti druge emocijama, a drugi da preuzimaju tuđa? Psihijatri kažu da većina nas nesvesno oponaša držanje, ponašanje i raspoloženje osoba koje nas okružuju. To znači da tuđa mrzovolja lako može da pređe i na nas, baš kao i tuđe dobro raspoloženje. To znači da i mi možemo druge da oraspoložimo osmehom ili da im mrgud stavom pokvarimo raspoloženje. A neka istraživanja su pokazala da, verovali ili ne, i dobro i loše raspoloženje mogu imati pozitivan efekat na posao, samo na različite oblasti posla.
Promene raspoloženja
Dobro raspoloženje zaposlenih je veoma korisno za stvaranje atmosfere poverenja i kreativnosti, dok loše raspoloženje može da se upotrebi za fokusiranje na posao koji treba obaviti, jer su neraspoloženi ljudi uvek samokritičniji, realističniji i više usredsređeni na detalje, dok se onima koji su dobro raspoloženi dešava da neke stvari jednostavno previde. I jedno i drugo raspoloženje mogu se i negativno odraziti na posao - loše raspoloženi ljudi skloniji su konfliktima, dok će oni dobro raspoloženi možda i previše biti skloni sve je u redu, lako ćemo za to ponašanju. Iskusni radnici, naročito iskusni šefovi, umeju da iskoriste promene raspoloženja koje normalno nastaju u svakoj firmi u toku dana, pa i da, po potrebi, izazovu ono raspoloženje koje bi za određeni zadatak bilo korisnije.
Šta vi da radite?
Ako su, recimo, svi oko vas neraspoloženi, možete da pretpostavite da to nema veze sa vama lično, već se to opšte raspoloženje odražava i na vas, i u firmi u tom trenutku nešto nije u redu. S druge strane, ako ste jedino vi neraspoloženi, onda bi problem mogao da bude u vama, i da veze nema s poslom već je lične prirode.
Širenje negativne energije
Kako je gotovo nemoguće da ćemo uvek biti dobro raspoloženi, nije loše znati i kako da smanjimo negativan uticaj koji naše loše raspoloženje može imati na okolinu - jer širenjem negativne energije oko sebe kvarimo drugima raspoloženje, a i sebe dovodimo u opasnost da napravimo nepotrebne greške na poslu. Bitno je biti svestan svog neraspoloženja i njegovog porekla (lični problem ili opšte raspoloženje svih oko vas), a onda dolazi i pitanje da li se isprazniti ili oćutati. Kad se borite protiv lošeg raspoloženja u sebi, može da pomogne ako se podsetite zašto ste tu, to jest, da ste tu zbog posla i da bi najbolje moguće obavljanje svog posla trebalo da vam bude na prvom mestu. Nije uvek prijatno podsećati sebe na to kad biste najradije da se iskukate ili izrežite zbog problema koji su se poput tone cigala sručili na vas, ali pomaže kako se ne biste izleteli neprimerenim ponašanjem i tako ugrozili svoj položaj.
Prihvatanje tuđih emocija
Koliko je nečija emocija zarazna, zavisi od izražajnosti osobe koja tu emociju proživljava. Što je neko izražajniji u iskazivanju emocija, veći su izgledi da će okolina poprimiti isti izraz i doživeti tu emociju, tvrde psihijatriji.
Dok su neki ljudi sposobniji da zaraze druge svojim emocijama, ugodnim ili neugodnim, drugi su skloniji preuzimati tuđa duševna stanja. Ljudi koji su izražajniji i čije su emocije uočljivije na licu, držanju, gestama i govoru snažnije prenose svoja stanja na okolinu. Oni pak koji imaju jače unutrašnje reakcije, na primer, ubrzan puls, mučninu ili grč u želucu, dok spolja deluju hladno, lakše će prihvaćati tuđe emocije nego prenositi svoje.
Depresivni partner
Ako vam je partner depresivan, imate 40% više šanse da budete i vi. Emocionalna zaraza događa se u deliću sekunde, a hoće li nečije raspoloženje uticati na vas duboko, površno ili nikako, zavisi od vašeg raspoloženja i stanja našeg uma. Ako neko ima genetsku predispoziciju za dobro raspoloženje i okružen je vedrim ljudima, i sam će postati srećniji; ko je podložniji depresiji i nalazi se u blizini potištenih i tužnih ljudi, i sam će potonuti.
