Psihološka ili emotivna otpornost je dinamički proces prilikom kog se osoba pozitivno prilagođava i kada doživljava razne životne nevolje, traume, tragedije. To su ljudi koji koriste sve svoje resurse i veštine da se što bolje prilagode novonastaloj situaciji. Osmeh i pozitivan stav kada je najgore Zašto se neki ljudi smeju, mogu da se opuste, osećaju se dobro čak i kada im se događaju strašne stvari u životu, kada imaju puno izvora stresa? Kako dete koje odrasta u lošim socijalnim uslovima, ima roditelja koji je psihički bolestan, razvedene roditelje ili nešto treće, može da izraste u osobu koja ispunjava svoje životne ciljeve, koja se, kada je suočena s novom stresnom situacijom nosi bolje s njom nego što bi se očekivalo? S druge strane, dete koje je odraslo u naizgled dobroj porodici, u kasnijim godinama, kada izgubi posao ili se rastane od partnera, oseća se depresivno i teško ponovno pronalazi smisao u svom životu. U čemu je trik? 
Većina istraživanja pokazala su da je psihološka otpornost rezultat sposobnosti pojedinca da prilikom stresa pronađe najbolji način za sebe da se nosi sa problemom. Koristi sve dostupne psihološke, društvene, kulturne i fizičke resurse da bi to ostvarila. Pokazalo se da otpornost nije karakteristika ličnosti, što znači da se ne rađamo sa tim, već da učimo, razvijamo i negujemo tokom života. Karakteristike ljudi sa visokom psihološkom otpornošću:
Svesnost
Da bi znali da se nosimo sa situacijom i emocijama, moramo ih pre svega biti svesni. Ljudi koji su svesni sebe, svojih emocija i reakcija, kao i ponašanja drugih u okolini lakše pronalaze nova rešenja.
Prihvatanje da su promene i stresne situacije deo života
Svi doživljavamo stres u životu i ne možemo to da promenimo. Ono što mi sami možemo jeste da budemo otvoreni, fleksibilni i voljni da se prilagodimo novoj situaciji.
Unutrašnja kontrola
Svojim postupcima utičemo na svoje rezultate u životu. Premda postoje situacije koje se ne mogu kontrolisati, ipak svako od nas može da odluči kako će se nositi sa novonastalom situacijom. S druge strane, ljudi koji nemaju otpornost su skloni prebacivati krivice i odgovornosti na spoljašnje uzroke.
Dobre veštine za rešavanje problema
Važno je uočiti važne detalje koji mogu dovesti do rešenja situacije na pozitivan način.
Biti povezan s drugima
Izuzetno je važno imati podršku od članova porodice, prijatelja i kolega jer oni mogu pružiti osećaj sigurnosti, povezanosti i dati neke nove ideje kako rešiti situaciju.
Pozitivno doživljavanje sebe i vera u sopstvene snage
Umesto da se dožive kao žrtve situacije, ljudi s visokom otpornošću veruju da imaju kapaciteta i sposobnosti da prežive stresnu situaciju.
Pozitivne emocije
Ljudi s visokom otpornosti su skloni da primete pozitivno značenje problema s kojim se suočavaju, pa zato imaju manje depresivnih simptoma.
Humor
Kao jedna od veština suočavanja kod ljudi s visokom otpornošću, humor se pokazao korisnom metodom za održavanje prijatnog i pozitivnog raspoloženja.
Traženje pomoći
Način na koji se može podržati i osnažiti otpornost je potražiti pomoć. Izvor pomoći, osim knjiga i razgovora s bliskim ljudima, može biti u obliku psihoterapijskog rada. Uz pomoć psihoterapeuta, osoba može proraditi stresnu situaciju, pronaći svoj put i način kako da se pomiri s njom, na emocionalno zdrav način.
Razvijanje psihološke otpornosti je put koji se razlikuje od osobe do osobe. Ljudi različito percipiraju i reagiraju na stresne životne događaje, pa tako u skladu s tim na različite načine mogu razviti otpornost koja bi za njih bila korisna. Psihoterapija je dobar način za razvijanje otpornosti na svakodnevne stresne situacije, ali i one mnogo intenzivnije, velike životne situacije poput razvoda, gubitka bliske osobe, gubitka posla i slično.
